BESA S02

  Juče u kolima, vraćamo se sa puta i pomislim, jao propustili smo u sredu i četvrtak da odgledamo Besu. I onda se setim da je sezona zapravo završena još pre praznika. Iz ovoga mogu da se zaključe dve stvari - serija je bila zabavna, uzbudljiva i nedostaje nam što je više nema, ali sa druge strane i da je finale bilo očito prilično neupečatljivo, pa sam zaboravila da se uopšte i desilo. 

  Druga sezona serije u odnosu na prvu donela je nekoliko promena - production values koje su već bile odlične, sada su skočile za dve klase i dobili smo ubedljivo najfensiju seriju u regionu. Što se storijalna i likova tiče, konačno je lik Uroša/Šofera/Apostola dobio malo aktivniju ulogu, nije više samo baksuzni nesretni pion, već suočen sa velikom tragedijom kreće u osvetnički poduhvat i nekako počinjemo ozbiljinije da ga shvatamo. Lik Petrita Kocija takođe doživljava veliku promenu ali na gore - od svojevrsnog "samuraja" iz prve sezone, on najednom postaje ljigavac karijerista prema kome se može osećati samo potpuna antipatija. Tragedija koja ga zadesi na kraju time je umanjena pa skoro da se stiče utisak "e tako mu i treba". Zato lik inspektorke Divne postaje zanimljiviji i daleko zabavniji, a moram da priznam da mi se čini da je Hana Selimović nekako u Divnu "prošvercovala" deo svoje prezabavne autoironične instagram persone, što je pun pogodak. Tu su i novi likovi i to sa raznih strana sveta, uključujući Estoniju gde upoznajemo odličan lik policajca Kaspara i jako mi je žao što je dobio mali screen time a u drugom delu sezone se na njega potpuno zaboravlja. Kad se radi o novom liku - kriminalcu Igiju koga tumači muzička zvezda Relja Popović, moram da se osvrnem na zabavan fenomen koji se retko viđa u domaćoj kinematografiji a to je da jedan muški protagnosta pola kadrova provodi bukvalno u gaćama i na njega se konstantno referiše kako je "sladak mali", što je tretman koji inače uglavnom doživljavaju samo lepe i zgodne glumice (setimo se Jelisavete Orašanin u Ubicama mog oca koja celu seriju doslovno nije navukla barem majicu na sebe), a skoro nikad njihove muške kolege. 

  Kao i u prvoj sezoni, albanske ekipa u smislu likova ali i glume, odnosi potpunu pobedu. Njihovi karakteri su iznijansiraniji, zanimljiviji, višeslojniji a sami glumci stvarno na evropskom nivou. Dardan Beriša iako ima manje prostora i pola sezone ćuti u ćeliji, uspeva da zadrži svoj kultni status i mističnu auru iz prve sezone, dok njegov sad već porasli sin Driton podseća karakterom na legenadrnog Đenija iz serije Gomora, a ostaje da se vidi kako će se njegov lik razvijati u narednim sezonama. Lik Ane je možda najslabiji, što je uvek slučaj kad nekoga scenaristi zamisle kao "ludaka/ludaču".

 Ono što je najveći problem ove serije je preterani broj likova i zapleta koji onemogućava da se dovoljno saživimo i "zabrinemo" za neke od njih. Taman se zainteresujemo za nekoga, a sledeća epizoda nas vodi u potpuno drugom smeru i skoro pa zaboravljamo na prethodni problem ili junaka. Takođe replike su ponekad jako traljavo napisane (napominjem da to važi samo za one na srpskom i engleskom jeziku jer nemam osećaja kako funcionišu albanski dijalozi u jezičkom smislu) i osim par hitova kao što je dijalog "o muškosti" Divne i Igija na mostu koji je dostigao status skoro pa meme-a, ostalo ostaje na niovou pukog prenošenja informacije a ponekad se upada i banalnost (naročito u vezi Petritove supruge Vere, kao i svaka replika Une, koja uprokos tragičnoj sudbini i u ovoj sezoni nastavlja da bude retko iritantan lik). Takođe mislim da je problem što je s02 jako teško pratiti bez gledanja prve sezone i to recentnog, jer se neki elementi pominju samo ovlaš a moram da priznam da sam usled predoziranja serijama mnogo toga iz s01 već odavno zaboravila pa sam se pomučila da se prisetim ko je šta rekao/uradio.

  Uprkos manama kojih ima dosta, naročito u odnosu na fenomenalne uslove produkcije i izuzetno bogatstvo kastinga, mislim da je Besa izuzetno važna serija pre svega zato što je na jedan organski i neisforsiran način uspela da postigne svojevrsno "umetničko pomirenje" između dva naroda koji blago rečeno baš nisu u ljubavi. U tom smislu svaka čast autorima na ideji, ali i ekipi (pre svega albanskim glumcima kojima kapiram nije bilo baš potpuno svejedno da li da prihvate ulogu u jednoj srpskoj seriji) i koji su uspeli da od potencijalnog negativnog ultra-stereotipa da je "svaki Albanac narko diler ili bos", naprave autentične, životne likove, za neke od kojih smo doslovno "navijali". Takođe, mislim da je Besom podignut nivo a time i očekivanja od ostalih serija, što može samo da bude plus - od lokacija, preko kastinga, fotografije a pogotovo što se tiče plasmana i marketinga serije. Znam da znate da sam tu malo subjektivna, ali retko koja domaća/regionalna serija je tako planski promovisana i hajpovana, pa u tom smislu zaista ima šta da se nauči.

  Komentari su otvoreni, slobodno recite kako se vama dojmila Besa!