TOP GUN MAVERICK

 Ne znam kako da napišem išta dovoljno zanimljivo i pametno a da bi bilo iole dostojno ovog remek dela!

U trenutku kad su i Amerika i Holivud u svojevrsnoj krizi svega, pojavljuje se film koji predstavlja odu svemu što smo ikad voleli (a volimo brate i dalje!) kad se radi o spektakularnoj moći, znanju, energiji i raskoši filmskog spektakla koju niko drugi na svetu ne ume na uradi na ovakav način!

Za početak, autori su pred sebe stavili pretežak zadatak da se skoro 30 godina kasnije vrate na mesto koje odavno više ne postoji u realnosti, ali zato je vrlo živo u našem kolektivnom nostalgičnom Gen X sećanju. Glavni junak je na pragu šezdesete, vreme se promenilo i niko pri zdravoj pameti se ne loži na neku vojsku, pogotovo ne američku, gledano u kontekstu surove i ni malo slavne i lepe geopolitičke realnosti. Odmah ovde da kažem da ovaj film i nije o vojsci, mornarici ili ratovanju. Ovo je film o Americi iz snova, Americi iz najsvetlijih dana pop kulture, Americi najlepšoj i najboljoj mogućoj. Borba protiv (nedefinisanog) neprijatelja je zapravo samo povod za svojevrsni reunion ljudi, događaja i prizora koji nam svima nedostaju. Tom Cruise, neverovatni Dorian Gray našeg vremena, ovim filmom se definitivno krunisao kao kralj Holivuda. Svaki kadar ovog filma, svaka replika, svaki kostim ili deo soundtrack-a su idealizovana slika realnosti koje više nema (realno, nije je ni bilo), ali svi želimo verujemo da ipak negde postoji. Lepota, kulnoća,  snaga, prijateljstvo, hrabrost, avantura, adrenalin, iskustvo, istrajnost i vera u (zamišljene ali ipak autentično ljudske) vrednosti, slave su u svakom sekundu ovog spektakla. 

Tom Cruisov Maverick ne deluje kao podrgejani matorac koji žali za mladošću - on je najbolja moguća verzija čoveka u (kasnim) srednjim godinama koji svim srcem radi ono što voli. Njegova romantična partnerka (Jennifer Connelly) je žena u pedesetim godinama, nisu se opredelili za decenijama mlađu lepoticu (kao što je slučaj u recimo James Bond filmovima), podjednako prelepa i dostojanstvena. Mlade snage (Miles Teller, Glen Powell, Monica Barbaro i naravno naš omiljeni "novosadski zet" Jay Ellis) tu su kao predstavnici nove generacije koja se u početku malo sprda sa matorcima, da bi tokom filma postali deo iste ekipe iz snova, najbolji od najboljih, shvativši da je tajna u timu i prijateljstvu a ne u dog-eat-dog paradigmi individualnog uspeha po svaku cenu. Dakle nemamo ovde jednu "u moje vreme je bilo bolje" žalopojku za zlatnim osamdesetim godinama, možda poslednjoj bezbrižnoj deceniji, već svojversnu nadu u budućnost i jednoznačni optimizam, koji nam je svima preko potreban.

Film je rediteljski i vizuelno koncipiran tako da svaka scena deluje kao reklama, ali u najboljem mogućem smislu - sve je lepo, savršeno i aspirativno - ljudi, kostimi, kola, motori - čak i borbeni avioni, verovatno jedna od najodvratnijih stvari koje je ljudski um izmislio, ovde nisu mašine smrti, već samo prevozna sredstva za heroje, u duhu recimo Star Wars svemirskih brodova, savršeno koreografisani i snimljeni u visokoestetizovanom ključu. Kad pričamo o lepoti, u kastu se našao i nestvarno lepi Jon Hamm, a zanimljivo, i po meni vrlo empatično rešenje nađeno je za glumca Val Kilmera, legendu iz starog Top Gun-a, koji je iako zdravstveno hendikepiran, dobio svoje smisleno mesto u priči.

Iako verujem da sama tema može odbiti neke gledaoce, uveravam vas da film nije ratna proaganda, pa čak ne ni američka propaganda. Odluka da se neprijatelj učini totalno anonimnim i realno nebitnim (znamo samo da je u pitanju neka potenicjalna nuklearna pretnja po ceo svet), čini ovaj film zapravo ideološki neutralnijim nego što bi se moglo pomisliti. Zapravo jedina ideologija koja se ovde promoviše je ideologija Holivuda u svom najčistijem, najuspešnijem i najinspirativnijem obliku. Dva sata apsolutne zabave, lepote i ložnjave je sve što ćete izneti iz bioskopske sale. Teško će biti dostignuti ovakav nivo svega, kada se radi o spektaklu u svojoj najizvornijoj formi. Reditelj Jon Kosinski (koji je btw moja generacija, znači bio je dete kad je gledao prvi Top Gun) uspeo je gotovo nemoguće, a to je da dostojno zameni legendu, pokojnog Tony Scotta, kome je film i posvećen.

Ko još nije gledao, ne časite časka! Da, još jedna stvar - ja koja filmove i serije regularno gledam na kompu (sori not sori tako je kako je), od sveg srca preporučujem da se ode u bioskop ako ikako možete - ovaj film to zaslužuje, a i Tom će vam se lično zahvaliti :)