FLORIDA, SUĐAJE I FURIJE - Loren Grof

 Loren Grof (Lauren Groff) je mlađa od mene par godina i to me je zaista zabezeknulo, jer čitajući njene radove zamišljate daleko stariju/ozbiljniju/iskusniji osobu. Odmah na početku napominjem da sam njene dve knjige - zbirku priča "Florida" i roman "Suđaje i furije" (Fates and Furies) čitala u originalu, što stvarno ne bih nikome preporučila, pogotovo zato što postoje (verujem sasvim korektni!) prevodi na naš jezik, oba u izdanju Booke. Jezik kojim se Grof izražava izuzetno je bogat i komplikovan, što nije tipično za predstavnike savremene američke scene, pogotovo kad se radi o autorima relativno mlađe generacije. Čak i ako je vaš engleski na zavidnom non-native nivou, količina reči i izraza koje će vas zbuniti je prilična, tako da verujem da čitanje na našem jeziku predstavlja daleko prijatnije i jednostavnije iskustvo i priliku da se lakše unesete u suštinu. 

 Roman "Suđaje i furije" bavi se romantičnim odnosom dvoje supružnika kroz različite životne i profesionalne faze i podeljen je na dve dela, odnosno dva ugla pripovedanja (njen i njegov). Napominjem da ovo nije klasičan rašomonijada pristup, ali zanimljivo je postepeno otkrivati određene razlike u percepciji životnih događaja iz dve različite perspektive. Zahvaljujući specifičnom narativnom i jezičkom stilu koji Grof neguje, na početku romana bićete pomalo zbunjeni u smislu časoprostora u kome se priča dešava, kao i izvesnom mistifikacijom junaka (pogovo junakinje Matilde, posebno u prvom delu knjige). Kao što i naslov sugeriše, roman je snažno inspirisan nasleđem klasične grčke tragedije, a dodatni zanimljiv sloj čini autorkino dubinsko i suštinsko poznavanje američkog juga sa jedne, kao i svih aspekata savremene akademsko-književne scene u SAD sa druge strane. Neočekivani obrti sudbine (ili možda ipak planirane odluke!) kao i postepeno otkrivanje višeslojnih aspekata ličnosti glavnih junaka čine ovu knjigu prilično uzbudljivom i zabavnom za čitanje, a moram da kažem da mi se čini da postoji i dosta ozbiljan potencijal za ekranizaciju (ne znam da li se na tu temu već diskutuje u Holivudu - pretpostavila bih da da!), pogotovu u formatu neke visokoprodukcione mini-serije. Ono što me dodatno navodi na pomisao da bi ovo moglo biti uspešno ekranizovano je činjenica da su junaci knjige veoma bliski onome što je trenutno dominantan stil u vrhunskim serijama, a to je da volite da ih mrzite, odnosno da većina njih predstavlja zanimljive, komplikovane, ali suštinski ne baš pozitivne junake, te je odnos prema njima i njihovim sudbinama konstantno ambivalentan.

  Zbirka pripovetki "Florida" predstavlja zanimljiv uvid u doživljaje nekolicine ljudi različlitih generacija (u smislu uzrasta ali i epohe u kojoj se radnja odvija) kojima je zajedničko to što žive na Floridi. Ova država koju većina od nas zamišlja ili kao močvaretinu iz neke noir detektivske serije ili kao fensi verziju Budve iz "Miami Vice", zapravo je komplikovani amalgam atmosfersko-klimatskih, prirodnih, istorijskih i društvenih uticaja koji je čini (opet jednim) love to hate mestom. Iako ima i muških junaka, većina priča je iz ženskog ugla, proniciljivo, autentično i vrlo detaljno razrađena, sa neizbežnim ukusom gorčine i ambivalencije koja naginje ka pesimizmu. Iako mi mislimo da smo najgore prošli zbog klimatskih promena (ugodnih beogradskih 34 stepeni u septembru trenutno!), država Florida je još ekstremnije mesto u kome vreme doslovno diktira, da ne kažem upopašćava i komplikuje život ljudima, a način na koji Grof (gotovo panično) doživljava ovaj fenomen je nešto što stvarno zvuči dosta blisko (i zastrašujuće!). Možda bih kao favorit priču izdvojila "Yport", poslednju u zbirci, koju sam sticajem okolnosti čitala tokom odmora gde je u okruženju bilo puno američkih turista, pa su mi bili zanimljiva razmišljanja jedne floridske mamike koja dolazi sa decom u Francusku da istražuje (svog nekada omiljenog pisca) Mopasana i doživljava razna bizarna razočarenja ali i nove uvide koji nama Evropljanima verovatno ne bi ni pali na pamet.

  Da li da čitate knjige Loren Grof? Ako volite pisanje kao zanat, talenat i veštinu, svakako da, jer njen stil je nešto nesvakidašnje i zanimljivo. Ako vas zanima ženski ugao, ne u deklarativnom pomodnom ajmo svi zajahati talas feminizma smislu, već autentičan i pomalo uznemirujući - takođe da. Ali, ako tragate za nekom laganom izvikanom modernom i neopterećujećom čistom zabavom - onda ipak bolje preskočite. Ko je već čitao, zanima me kako vam se dopalo i da li vam se ide na Floridu :)