LETO KAD SAM NAUČILA DA LETIM

  U danima kad ponovo pada snežina a u Evropi besni rat, malo sunca i eskapizma nije na odmet.

  Juče, u nedelju uveče, pođem u bioskop sa ćerkom i njenom drugaricom da gledamo "Leto" i na licu mesta otkrijemo da je sala rasprodata! To ne pamtim da mi se desilo sa nekim filmom, pogotovo što je već par nedelja prošlo od premijere. Odmah kupujemo karte za sutradan, za svaki slučaj! Na instagramu male glavne glumice Klare Hrvanović redovno viđam masu dece koja dolaze na premijere širom Srbije i traže joj autograme. Dakle jedan lep organski hajp dešava se oko srpskog filma za klince, što zaista nije nešto što često viđamo. Domaćih dečijih filmova je jako malo i obično prolaze potpuno ispod radara šire publike, kao što je pre par godina bio slučaj sa inače odličnim filmom Rastka Miljkovića "Zlogonje", tako da je gledanost "Leta" jako prijatno iznenađenje.

  "Leto kad sam naučila da letim" je film koji je nastao kao priličan zicer - predložak čini popularna istoimena dečija knjige poznate domaće autorke Jasminke Petrović, reditelj je Raša Andrić koji je voljeni autor nekolicine najcitiranijih i najomiljenijih filmova sa kraja devedesetih odnosno početka dvehiljaditih, a radnja se dešava na ostrvu Hvaru, verovatno najomiljenijem "beogradskom" hrvatskom moru (pored Rovinja). Tu su naravno sunce, slatka deca i smešne fore koje proističu iz priorodnog generacijskog sukoba jedne šašave bake i njene buntovne pre-teen unuke. Ukratko, what is there not to like? Dopadljivost je  zagarantovana i tu nema nikakvih problema. Ono u čemu ja vidim problem (mada me desetine hiljada zadovoljnih gledalaca demantuju!) je pitanje za koga je zapravo ovaj film? Današnja deca iz generacije kojoj pripadaju junaci (znači između nekih 8-9 godina koliko ima najmlađa devojčica Ana, pa do nekih 13 koliko otprilike ima Luka, rođak glavne junakninje Sofije koja ima recimo 11), na dnevnoj bazi gledaju strane sadržaje vrhunskog kvaliteta (ne mislim samo na skupu produkciju ili efekte, već sve elemente!) kao što su Marvel filmovi ili humorističke teenage serije koje se emituju na Netflixu ili Disney Kids kanalu, tako da verujem da im je kriterijum jako podignut. Druga stvar je da je bitan storyline koji se odnosi na višedecenijski porodični raskol izazvan ratom u SFRJ, za tu generaciju potpuno nejasan (a u filmu se njima zapravo i ne objasni dovoljno jer se svodi na hintove razumljive samo nama starijima) i kao takav nema značaja. Dakle za decu gledaoce ostaje da uživaju u lepim kadrovima zezanja na moru i smešnim forama i situacijama koje vrlo solidno izvode njihovi vršnjaci (deca glumci iz Srbije, Hrvatske i Slovačke) i to na domaćem jeziku. Možda je to sasvim dovoljno, ali moj utisak je da je prava ciljna grupa ovog filma daleko starija generacija, ne čak ni moja (ja sam X-er) nego recimo moje mame i drugih (beogradskih) baka koje osećaju snažnu nostalgiju za danima mladosti, bezbrižnim letovanjima i posebno Dalmacijom, kao idealizovanom metaforom "dobrih starih vremena u Jugi".  Način na koji je film realizovan odgovara tome - da nema mobilnih telefona, film bi se komotno mogao dešavati početkom ili sredinom osamdesetih. Ta retro-nostalgija prisutna je kako u radnji, tako i u celokupnom rediteljskom postupku, što opet verujem da ima daleko više efekta na starije generacije nego na klince iz generacije Z. Slično je i sa muzikom - glavnu temu čini pesma "Osmijeh"  koja iako obrađena za film, ostaje u jasnom retro ključu i nema nikakve moderne savremene elemente, dakle opet se obraća ljudima rođenim najkasnije početkom osamdestih. Ali, možda je u svemu ovome što meni deluje pomalo nelogično zapravo tajna velikog uspeha filma kod mlađe domaće publike - možda ih već malo zamaraju prenapucani američki superheroji i raspričane serije sa foricama na engleskom i možda zaista žele nešto "naše" pa makar bilo dosta skromnije i pomalo staromodno. 

   Dakle moja preporuka je da date šansu filmu i slobodno povedete decu (mislim da je za sve preko 7-8 godina sasvim ok) ali obavezno i gospođe bake, a da posle projekcije svi zajedno odete na jedan veliki sladoled. Ne očekujte čudo, ali priuštite sebi koji sat topline i prijatnog odmora od užasne realnosti koju trenutno živimo.