САБЉА

Odavno se nije desilo da jedna domaća serija izazove ovako veliku pažnju (rekla bih da je poslednji sličan slučaj bila "Porodica" iz 2021). Najavljena za emitovanje još pre pola godine, pa odložena (kao razlog je navedeno učestvovanje na stranom festivalu što je odmah izazvalo razne spekulacije), da bi doživela premijeru u zaista teškom i specifičnom momentu odmah posle tragedije na stanici u Novom Sadu. Da li je trebalo sa serijom ipak sačekati da prođu dani žalosti - složena je tema, lično mislim da je trebalo, ali ipak serija je tu i sinoć smo odgledali finalnu epizodu. Moram ovom prilikom da naglasim da se već neko vreme akademski bavim upravo ovom temom - savremenim domaćim serijama koje se prepliću i/ili utiču na realnu društveno-političku stvarnost, tako da mi je kontekst u ovom slučaju daleko bitniji od zanatskih ili umetničkih elemenata, ali naravno osvrnuću se i na njih.

Prva reakcija većeg dela javnosti bila je pohvala autorima (Goran Stanković i Vladimir Tagić) za hrabrost što su se uopšte usudili da snime ovu seriju, kao i izvesno čuđenje kako i zašto je aktuelna vlast odobrila ovakav projekat i to na javnom nacionalnom servisu - RTS. Pridružujem se čestitkama za ideju i nameru - očito je da je postojala iskrena želja da se prikaže i istraži jedan od najbitnijih i najcrnjih događaja novije domaće istorije - ubistvo premijera Zorana Đinđića. Rezultat te želje je međutim ne baš tako jednoznačan. Čini mi se da je najveća korist od serije podsećanje (a za neke mlade generacije, kao i inostrane gledaoce, možda i prvo ozbiljnije informisanje) ne samo o atentatu, već i o nekim događajima pre i posle (od ubistva Stambolića i zločina na Ibarskoj, preko pobune crvenih beretki, pa do izručenja Miloševića - što je btw tema pomenute serije "Porodica"). Pojava serije vratila je ovu temu pod reflektor javnosti, ponovo se o njoj priča, plus je nemali broj ljudi doživeo kao podstrek na čitanje i gledanje raznih drugih materijala (od emisija "Insajder" do knjige Miše Vasića "Atentat na Zorana", a neki su se čak potrudili da nađu i prave transkripte sa suđenja). Ako i samo par stotina mladih radoznalih ljudi zbog ove serije nauči nešto o prošlosti i iz toga izvuče pouke, već imamo neku opštu korist. Meni lično su najpotresniji i najbolji momenti u seriji bili upravo dokmentarni materijali, naročito autentične scene Đinđićevog čuvenog govora o akvarijumu i ribljoj čorbi, kojim se serija i završava. Dakle u kontekstu upliva serije na realnost, svakako da postoji neki pozitivni efekat i preko toga ne treba olako da se prelazi. Dok smo još na pozitivnim aspektima - serija je zanatsko-tehnički na solidnom (mada ne i odličnom) nivou, postignut je dobar nivo napetosti i očekivanja (sa par dobrih klifhengera) pa verujem da je to doprinelo da bude gledana i da mnogi jedva čekaju da vide sledeću epizodu - dakle niko se sigurno nije dosađivao niti je serija odbojna ili neprijemčiva za široko gledalište. 

Problem sa serijom (a verujem i odgovor na gore postavljenje pitanje - kako je vlast dozvolila da se prikazuje na RTS-u) je taj što je sablja zapravo vrlo tupa. Svi su kao potkačeni, ali zapravo nije niko, a pogotovo ne oni ljudi koji se danas povezuju sa vladajućim strukturama. E sad, to je mogla da bude i odlična tema/poenta serija - kako je policijska akcija "sablja" zapravo u nekim aspektima bila farsa, ali to nije bio glavni fokus. Kao i u mnogim američkim serijama slične tematike, na kraju ostaje samo naznaka neke nejasne zle sive eminencije moćnih tajnih državnih službi (čak ne ni toliko zvanična BIA, već neke para-BIA strukture sastavljene uglavnom od anonimnih vremešnih pojedinaca za koje možemo da pretpostavimo da rovare i spletkare još od SFRJ vremena). Ko su tačno ti ljudi, za koga rade, sa kojim ciljem - to sve ostaje maglovito i neprecizno, tako da se na kraju svi osetimo neprijatno i nesigurno, ali bez ikakvog konkretnog upiranja prstom. Neka imena se doduše pojavljuju, ali njihova tačna uloga ostaje opet nedorečena i nedovoljno dokazana. Ovde moram da se osvrnem na detalj koji mi je od prve epizode jako zasmetao a to je disclaimer na početku - iako je jasno da je ovo (čak i formalno-pravna) obaveza kojom se autori i emiter ograđuju od potencijalnih tužbi, jako je bizarno navesti da je "sve plod mašte autora" i da su "glavni junaci izmišljeni". U ovoj priči glavni junak je Zoran Đinđić plus realni kriminalci koji su ga ubili, a ne izvesni fiktivni policajac Rakić (Ljuba Banović) ili fiktivna novinarka Danica (Milica Gojković). U ovom drugom slučaju, postoji donekle aluzija na realnu novinarku Brankicu Stanković ali napravljeno je nekoliko suštinskih izmena u samom liku i radnji tako da se paralela ne može jasno povući. Oba ova fiktivna lika plus mnoštvo sporednih oko njih ne uspevaju da skrenu pažnju na sebe niti u ljudskom niti u profesionalnom smislu, tako da gledaoca (barem mene) apsolutno nije zanimalo šta će im se desiti, iako imaju veliki screen time i razrađene backstories koje bi trebalo da im dodaju emotivni aspekat (što se nažalost ne dešava  jer su uglavnom u pitanju potpuni sterotipi - na primer novinarka koja svoju malu ćerku vuca svuda sa sobom maltene je zanemarivajući i ugrožavajući jer je toliko opsednuta poslom). Lik policajca Rakića i njegova veza sa kolegom inspektorom Ljubom (Feđa Štukan) je dodatno i referenca na arhetipsku srpsku kumovsku situaciju, što je zanimljivo ali nažalost scenaristički dosta problematično realizovano.

Samog Zorana Đinđića (prilično uverljivi Dragan Mićanović!) uopšte dodatno ne upoznajemo. Vidimo dramatizovane poznate izjave plus par scena iz kućnog/porodičnog okruženja koje su tu reda radi i ne doprinose tome da naučimo/osetimo nešto više o njemu kao osobi (za razliku na primer od tretmana porodice Milošević u "Porodici" gde im je dat izvestan ljudski tj. emotivno relevantan karakter). Ostali realni ljudi - političari, kriminalci i pripadnici JSO ostaju uglavnom na nivou naznaka, problem je i to što nisu potpisani pa smo se kod nekih pomučili da provalimo ko je ko zapravo, dok su neki prikazani samo kroz dokumentarni materijal. Mislim da je vreme izgubljeno na predstavljanje fiktivnih likova koji su realno nebitni, trebalo da bude preusmerno na upoznavanje važnih pravih ličnosti. Ovako ostajemo na pola puta između nedovoljno razrađene i ubedljive fikcije, i zbrzane a neprodubljene realnosti, što mislim da je velika šteta. U zanatskom smislu problema ima nekoliko - po milioniti put svedočimo odsustvu fizičke radnje za glumce, odnosno činjenici da svi samo sede i nonstop puše, što je već zaista sramotno i negledljivo. Akcione scene su uglavnom zbrzane, fotografija na momente jako mračna, tako da nije baš najjasnije kako se i šta dešava, ko koga juri, ko puca na koga itd. Veliki broj realnih i fiktivnih likova koji se pominju samo po imenima ili nadimcima, a da ih nismo dobro (ili čak uopšte!) pre toga upoznali, doprinosi konfuziji i znatno otežava praćenje već ionako komplikovane radnje, koja pritom skače u vremenu (flešbekovi jesu jasno označeni, ali ih je previše i nisu najmudrije korišćeni). Kod glumačke podele situacija je izuzetno šarena - očito je iz praktičnih/komercijalnih razloga angažovan jedan broj poznatih regionalnih glumaca, od kojih se neki odlično snalaze (Zlatko Burić - zvezda filma "Triangle of Sadness" a gledali smo ga i u seriji "Šutnja") a neki baš i ne, uključujući tu i ničim izazvane akcente koje nisu ni pokušali da isprave. Od novih lica izdvaja se Lazar Tasić u ulozi "malog" Uroša, potrčka zemunskog klana koji vremenom napreduje - btw to je jedina fiktivna ličnost (on je zapravo kombinacija nekoliko pravih ljudi) za koju uspemo da osetimo bar neko interesovanje ako ne i empatiju, naročito zbog autentične backstory i odnosa sa majkom.

Ne znam baš kako da zaključim ovaj prikaz - objektivno gledano, serija ima više mana nego pozitivnih strana, ali pomenuti kontekst i potencijalni uticaj koji može (bar se nadam!) da ima, možda bi ipak trebalo da prevagne. Meni je jako žao što ova serija nije bolja, ali svesna sam da ta bolja/hrabrija verzija verovatno ne bi ni ugledala svetlost dana u ovim okolnostima. That said, veliko je pitanje koje zaista svi autori sličnih sadržaja treba sebi da postave - da li se i zašto onda upuštati u ovakve teme? Koliko god da je dobro što je tema uopšte pokrenuta, toliko je i problematično što je ovom serijom na neki način potrošena, tako da nije za očekivati da će neko u skorijoj budućnosti opet da uzme da umetnički/kinematografski kopa po ovom periodu naše prošlosti, pa smo kao stavili ad acta još jedno političko/istorijsko pitanje a zapravo i dalje ostali bez pravih odgovora.

Ako neko nije gledao seriju - apsolutna preporuka je da to uradite! Da li će vam se svideti, to je već drugo pitanje, ali ravnodušnost i dosadu sigurno nećete osetiti! Serija je dostupna i na regionalnom HBO/Max.

Jako me zanimaju reakcije ako ste već gledali!