THOR: LOVE AND THUNDER

Nedavno je izašao tekst u kome se iznosi teza da MCU ostvarenja ne samo da nisu umetnost, nego čak ni filmovi/serije, već zapravo samo komercijalni "sadržaj" ("content").  O ovome bi se moglo nadugačko polemisati, ali kad se radi o najnovijem nastavku iz serijala o Thoru, definitivno se radi o filmu/sadržaju koji osim zabave i spektakularnog produkcijskog izobilja, sadrži i veoma jak autorski pečat reditelja Taike Waititija. Očito da je zahvaljujući ogromnom uspehu svog prethodnog filma "Thor: Ragnarok", Waititi sada dobio odrešene ruke, što je u potpunosti iskoristio i razmahao se, pogotovo kad se radi o bizarnom humoru koga u ovom filmu ima napretek. Ceo film koncipiran je u meta-ključu, dakle kao parodija na Marvel/Thor/Avengers filmove, odnosno nivo humora/ironije koji su inači jako prisutni u filmovima iz ove produkcije, sada je dignut na još viši nivo i bizarna odnosno parodična crta ubedljivo dominira (skoro) sve vreme. Važno je napomenuti da kako odmiču nastavci (ne samo Thora, već i ostalih MCU filmova), sve je teže pratiti ukoliko niste deo fandoma, tačnije gledaocu koji prvi put gleda verovatno će promaći smisao barem 30% sadržaja koji se u potpunosti oslanja na prethodne filmove bilo u smislu nadovezivanja radnje, bilo u citatima i/ili parodiranju, tako da svakome ko bi da gleda a do sad nije upoznat sa temom, najtoplije preopručujem da odgleda bar neki od prethodnih filmova pre nego što se upusti u najnoviju Thor avanturu. Osim meta-pristupa i ironije/komedije, ono što karakteriše ovaj film je veliki broj zvezda sa A liste u manje ili više sporednim ulogama (ovaj put neću da spojlujem ko, šta i kako), pri čemu su neki čak tu kao potpuni kameo (njihovih imena nema na špici). Chris Hamsworth je (ponovo) odličan kao prelepo božanstvo sa smislom za (auto)ironiju a njegov fizički izgled i način glume su savršeno uklopljeni. Manje uspešna je Natalie Portman, koja je ubedljiva u svojoj ljudskoj formi kao doktorka Foster, dok je kao "ženski Thor" po mom mišljenju totalni promašaj, na pola puta između ozbiljnog i sprdnje, pri čemu su maska i kostim dosta loši u smislu da deluje neprirodno (not in a good way magično, nego loše). Kao što se njen lik u filmu muči da smisli "kul foricu" ("catch phrase"), tako i Portman kao da se muči da se snađe u svom dualnom liku. Christian Bale, iako maskiran do neprepoznatljivosti, odličan je kao glavni negativac, iako u donekle različitom (manje parodičnom) ključu od ostalih kolega. O ostalim likovima ne smem da pišem jer ne znam za koga znate da se pojavljuje, ali zaista ima nekoliko pravih bisera.

Posebna poslastica (za Gen X-ere posebno) krije se u soundtracku, koji nas kao i prethodni Marvel filmovi opet vraća par decenija unazad, ovaj put u svet bizarnih i genijalnih Guns'n'Roses koji su stvarno savršen izbor jer donose kombinaciju grandioznosti, patetike i (samo)ironije. Drugi hajlajt ovog filma očekuje one koji iz nekog razloga vole koze (životinje, ne GOAT kao Nole lol) - Waititi je zbog ovoga stvarno od mene dobio poseban nivo respekta za ludilo i doslednost u istrajavanju na humoru dostojnom South Parka.

Dakle, fanovi Thora, G'N'R, rogatih životinja, lepog Hamswortha, Marvela kao takvog, deca i svi koji se tako osećaju - must see. Ostali, oprezno :)

Za kraj, moram da priznam da se malčice pribojavam da kosovski zet (morala sam LOL) Waititi, ponesen ovim uspehom u ludiranju, ne uradi nešto slično i u najavljenom, za sad bezimenom "Star Wars" projektu, iako nas u "Mandalorianu" nije razočarao. Nemoj neko da nam se sprdao sa džedajima - zna se ipak šta su svetinje!