LES CHOSES HUMAINES

 Ovaj film, u internacionalnoj distribuciji nazvan "The Accusation", kod nas je prikazan na prošlom FEST-u (pod imenom "Optužba") a da li ga ima ili će ga biti u redovnim bioskopima ne znam, ali tu je naravno i siva zona. Film je baziran na odličnom istoimenom romanu Karin Tuil, koji je preveden i može se naći kod nas ("Ljudska posla", izdavač Booka). Roman sam pročitala sa uživanjem i veoma sam se obradovala kad sam stokujući po instagramu umetničku familiju Gainsbourg/Attal otkrila da po njemu snimaju film. Radi se o zaista porodičnom poduhvatu - režiser je Yvan Attal (tata), a glume Ben Attal (sin) i legenda Charlotte Gainsbourg (mama). Nije lako tek tako preći preko činjenice da ta prelepa i u mojim očima mlada (napunila je 51) glumica ima potpuno odraslog sina, koji je osim super izgleda očito nasledio ozbiljan talenat i mislim da ga čeka svetla budućnost na filmu. Pored njih, u filmu se pojavljuju još neka draga francuska lica - Laetitia Edo, glumica arapskog porekla koju najviše znamo po odličnoj ulozi palestinske doktorke Širin u prvoj sezoni serije "Fauda", kao i Mathieu Kassowitz, kultni glumac i režiser. 

Zaplet romana/filma je dosta jednostavan - dogodi se incident/zločin, za koji je optužen mlad, lep, perspektivan i do tada neproblematičan Parižanin koji studira na Stanfordu, a čiji roditelji su jako poznati i bogati TV voditelj i feministički orijentisana intelektualka. Radnja filma ne bavi se time da li je mladić kriv ili ne u smislu faktografskog stanja, već istražuje različitost doživljaja u zavisnosti od toga ko je počinilac/žrtva, odnosno još više od direktnog društveno-klasnog okruženja u kome se pojedinci nalaze. Naravno jako je prisutna senka #metoo narativa, ne samo kroz glavnu temu, već i neke sporedne međuljudske odnose koji se diskretno ali ipak jednoznačno provlače kroz tu prizmu. Takođe je bitna i tema religije, konkretno Jevreja u Francuskoj, što je inače svojevrsna opsesija izraelsko-francuskog reditelja Attala, kojoj je posvetio i čitav film - "Ils sont partout" (za inostranstvo pod naslovom "Jews"). Kao i većina sadržaja smeštinih u savremeni pariski buržoaski milje, ovaj film je vizuelno prijatan (naravno tu su prelepi pariski stanovi - jer kako ne bi bili!), decentan, elegantan i uzdržan u naraciji, što daje začudnu kombinaciju uživanja u formi i gađenja zbog suštine. Izvesna sporost i introspektivan stil možda su bolje legli knjizi nego filmu, ali ne bih rekla da postoji bilo kakakv problem sa dosadom ili praznim hodom. Ni roman ni film nemaju, bar na prvi pogled, jednoznačno i direktno moralno stanovište ili po(r)uku, više je u pitanju svojevrsno svedočenje realnosti u kojem je ostavljeno čitaocu/gledaocu da sam izvuče neke zaključke. U slučaju ove konkretne teme, moram da priznam da se ovakav stav autora može percipirati i kao prednost i kao mana, pa odluku ostavljam na vama koji se odlučite da film pogledate. Za sve koji volite evropske sadržaje, lepe Francuze i Francuskinje, savremene vrlo aktuelne teme i intelektualistički (ali ipak "light") stil, od mene - najtoplija preporuka!