THE WATCHER

 Premišljala sam se da li da uopšte posvećujem pažnju ovoj seriji, jer u pitanju je zaista druga liga TV produkcije, ali ipak mislim da ima par zanimljivih momenata koje treba analizirati, zato izvolite:

U pitanju je OPET true crime žanr, s tim da ovaj put u glavnom storyline-u nekog velikog zločina u pravom smislu te reči baš i nema, osim psihološkog nasilja i činjenice da nastradaju dva kućna ljubimca (što jeste traumatično ali ipak ne kao masovni ubica koji je pojeo dvanaset ljudi na primer). Istiniti događaj od pre par godina koji je inspirisao seriju je zapravo bio još blaži i manje dramatičan, pa su autori morali malo da nakite priču, jer zaista nije bilo realno napraviti 8 epizoda samo o tome kako neko dobija preteća anonimna pisma. Uprkos ovom dodavanju nešto dramatičnijih i "strašnijih" elemenata, ova serija nit smrdi nit miriše, prilično drži pažnju dok je gledate, ali vas na kraju ostavlja bez ikakve gratifikacije. Kreator serije Ryan Murphy, jako plodan pisac i producent, već nam je poznat upravo po obradama true crime ("Assasination of Gianni Versace - American Crime Story", "Dahmer" itd) ili biografskih sadržaja (pomenimo na primer dosta solidnu seriju "Halston"), čiji stil uvek prepoznajemo po kombinaciji glamura/luksuza sa nekim mračnim psihološkim elementima i zločinima. Ova serija svakako ne spada u vrh njegovih radova, već pre u neku pomodnu konfekciju prema poznatoj formuli i ništa više od toga.

 Verujem da je dosta ljudi (ja sam među njima!) seriju do kraja odgledalo iz istog razloga iz kog listaju strane modne časopise ili gledaju rijaliti emisije o preuređenju domova u Americi. Sama kuća koja je zvezda ove serije je pravi san više srednje američke klase, a kostimi junaka (pogotovo mame koju igra Naomi Watts) su kao sa instagrama i to neke bogate ali decentne skandinavske infulenserke. Osim ovih za oko atraktivnih elemenata, dobru stranu serije čine uvek živopisna glumica Jennifer Coolidge (igra agenticu koja prodaje kuću), zatim simpatični Bobby Cannavale (otac porodice), kao i ekscentrična veteranka Mia Farrow (komšinica).

Ono što je mene zapravo najviše zaintrigiralo u vezi serije je svojevrsni podtekst kritike materijalističkog društva i površnosti više srednje klase u Americi. Čak i u samim pretećim anonimnim pismima koje junaci dobijaju od nepoznatog "Posmatrača", pominje se više puta rečenica da ih je "pohlepa dovela u ovu situaciju". Jedna od glavnih dramskih tenzija bazira se na činjenici da četvoročlana njujorška porodica koja odlučuje da kupi veliku kuću u bogataškom predgrađu, iako dobrostojeća, zapravo ne može tu nekretninu da priušti, već se zadužuju preko svake mere što im pravi užasan pritisak, pogotovo ocu koji je glavni hranitelj. Dalje, oni odmah po useljenju u tu kuću (koja naravno izgleda kao iz časopisa), odmah kreću sa nekim besmislenim renoviranjem i to naravno kuhinjskog ostrva, koje očito predstavlja neku masovnu patološku fiksaciju čitave klase srednjeklasnih domaćica (ovo dobro znamo i iz pomenutih emisija o preuređenju enterijera). U jednoj replici, jedan od likova (za koga do kraja nismo sigurni da li je samo čudni dokoni komšija ili psihopatski ubica) konstatuje kako će "čitava Amerika potonuti od kuhinjskih ostrva".  Drugi bizaran momenat (SAD IDE MALI SPOJLER!) je pred kraj serije, kada se porodica (privremeno?) vraća u svoj stari stan u Njujorku - poraženi, depresivni i očajni, kao da se useljavaju u neuslovnu čatrlju u Marinkovoj bari, a ne u lep prostran salonski stan u "brownstone" zgradi na donjem Menhetnu! Svi ovi elementi (plus da ne pominjem prebizarni "uspeh" maminog grnčarskog hobija/posla, pri čemu ti komadi izgledaju kao Zara Home a ne kao neka wow umetnička dela za koje bi ljudi platili basnoslovne cene), čine da ova familija koju bi trebalo percipirati kao žrtve, zapravo ispada neverovatno odvratna, površna, snobovska ali i glupa/naivna i nekako agresivna u isto vreme. Ako je ideja bila da se taj "entitlement" i odsustvo svesti čitave klase ljudi u Americi nekako kritikuje, to je super, ali onda je scenario morao biti drugačiji - oštriji, precizniji i pregaženiji, dok ovako sve ostaje samo na naznaci (koju možda ja i učitavam jer prezirem pomenutu društvenu klasu).  

Da na smaram više sa svojim levičarskim smatranjima LOL, zaključak ukratko: seriju komotno možete da preskočite jer baš ništa pametno niti korisno od nje nećete dobiti. S druge strane, ako tražite nešto lagano i i umereno zabavno za trenutke dosade i dokolice, a dosta vam je hardcore ubistava i nasilja, ovo će vam  biti sasvim ok. Seriju možete naći na Netflixu. 

Ko je već pogledao, kako vam se čini?