NIKO NIJE ZABORAVLJEN I NIČEGA SE NE SEĆAMO, Mirjana Drljević

Od ove tek izdate domaće knjige knjige imala sam velika očekivanja i skoro pa tremu da li će biti ispunjena. Iako autorku ne poznajem lično, radi se o jednoj Beograđanki, osobi generacijski bliskoj i uz to koleginici iz advertajzing voda, kojoj je ovo prvi roman, pa sam prirodno navijala da mi se svidi. I odmah da kažem - jeste!

Knjiga je izdata u okviru javnog konkursa za neobajavljeni roman koji je organizovala Booka u saradnji sa jednom bankom kao sponzorom, što je zaista lepa inicijativa. Kako je saopšteno, knjiga "Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo" je izašla kao dosta jasan i ubedljiv pobednik od velikog broja (mislim čak par stotina) pristiglih rukopisa. Moj čitalački utisak zaista nije bio da se radi o nekom prvencu, jer kod takvih radova inače (to važi i za filmove i serije, pogotovo kad iza njih stoje ljudi srednjih godina a ne klinci), ponekad može da se oseti manjak kontrole, odnosno (pre)velika želja autora da ovu dugo iščekivanu priliku iskoristi tako što će sve ideje ikad natrpati u svoj prvi rad. Ovde to nije slučaj, knjiga deluje spisateljski iskusno, zanatski vešto i vrlo dobro isplanirano (u pozitivnom smislu). Žanrovski ovo je krimi roman, ali kao i kod svih najboljih radova ove vrste, sam zločin je samo povod ili okvir u kome se pripoveda o nekim daleko bitinijim stvarima. Tako ovde, kroz istragu o nestalim teenage devojčicama u Beogradu, autorka zapravo istražuje neke druge stvari - odnose između roditelja i dece, sećanja (i zaboravljanja!) iz detinjstva obojenog brutalističkim setapom novobeogradskih blokova u vreme pre raspada Jugoslavije, kao i (među)generacijski teret koji donosi nasleđe ratova devedestih. Priču najviše nosi policijska inspektorka Lepa Vidić, zanimljivo i autentično osmišljen lik, koji nije puka kopija policajki iz britanskih ili skandinavskih sadržaja, već zaista uspelo lokalizovan portet žene koja prolazi kroz mnoge lične i porodične izazove, a istovremeno svim srcem želi da reši slučaj. Zanimljivo je da su zapravo svi glavni junaci ove priče žene - žrtve tj. nestale devojke, njihove majke i sama inspektorka. Naravno, ima i bitnih muških likova, ali njihova uloga je uglavnom dosta funkcionalna, dok je pshiloško-emotivni fokus daleko više na ženama. U tom smislu, možemo govoriti o jednom "female gaze" pristupu, realizovanom na zaista vešt, prirodan i autentičan način. Za razliku od nekih drugih trenutno aktuelnih i rado čitanih lokalnih i regionalnih autorki, kod Drljević nema popularnog "misery porn" momenta, nekog očaja, cinizma ili nihilizma, čak naprotiv. Njene junakinje su pravi borci (zanimljiva postavka u odnosu na muške junake koji su većinom vojnici - ali ne i borci!), one ne kukaju i ne očajavaju, ali nisu ni umtrvljene ili egoistično distancirane od realnosti, već aktivno i sa nekom nepobedivom životnom energijom i optimizom grabe napred. Pošto ova knjiga ima izvesni "ekranski" kvalitet, odnosno lako je zamisliti je i kao dramsko delo, nameće mi se paralela sa dve nedavno snimljene domaće serije - "Kljun" i "Blok 27". U prvom slučaju, takođe imamo motiv međugeneracijskih odnosa, složenih emocija između majki i ćerki (ali i često neprisutnih očeva!), sa elementima blage paranormalnosti, tačnije ženskog "šestog čula". Kad se radi o "Bloku 27", tu imamo sličnu postavku faktičke ali i metaforičke lokacije - novobeogradskih stambenih blokova koji nose više slojeva asocijacija - od socijalizma i (de)idealizovane prošlosti, preko znatno sumornije realnosti 21. veka, ali i izvesne mističnosti koju ta utopističko/distopijska naselja ponekad skrivaju. 

Jedino što me nije oduševilo je kraj, odnosno razrešenje samog slučaja, koje se čini malo previše iskonsturisano, možda i zbog već pomenutog utiska da su muškli likovi manje autentični i životni od ženskih, ali naglašavam da je i ovako priča sasvim lepo zaokružena, jasna i potpuno smislena. Meni je jako prijalo to što iako nije u pitanju "cveće i drveće" lagani sadržaj, čitanje ove knjige ne izaziva mučninu i čemer, već naprotiv, daje neku nadu. Takođe, iz sasvim lične pozicije, moram da kažem da sam uvek jako srećna kada (pogotovo ženski) autori koji su već u srednjim godinama dobiju šansu da iskažu svoj nesporni talenat. Velike čestitke za Mirjanu, a pohvale i za Booka tim. Od mene puna proporuka za sve da što pre kupite i pročitate ovu knjigu, a ako ste pripadnik/ca generacije X i uz to mamika/tata, onda je zaista must!