THE POKER FACE

 Evo jedne serije koja čini mi se prolazi malo ispod radara a verujem da bi mogla da ima fanove među čitaocima ovog bloga. Kreator serije "Poker Face" je Rian Johnson, autor čiji baš i nisam fan, mada je prvi deo filma "Knives Out" bio dosta zabavan (za razliku od "Glass Onion" nastavka koji je pravo smeće), a naravno stoji i iza "Star Wars VIII - The Last Jedi" što je svakako za poštovanje. Na gledanje serije sam se odlučila na prvom mestu zbog glavne glumice - Natashe Lyonne, presimpatične i prezabavne američke verzije naše drage drugarice Ane Rodić! Natashu znamo najviše po seriji "Russian Doll" (zabavna prva sezona, druga nažalost negledljiva), kao i ženske zatvorske drame "Orange Is the New Black". Slično situaciji u "Russian Doll" gde junakinja nehotice upada u (tamo doduše paranormalni) lavirint sumanutih doživljaja, lik Charlie Cale sticajem okolnosti dospeva u serijal ludačkih avantura širom Amerike. Charlie je pomalo ekscentrična žena sa društvene margine, koja međutim ima specifičan dar a to je da nepogrešivo zna kad neko ne govori istinu. Ovaj talenat je uglavnom uvaljuje u nevolje, a ona postaje svojevrsni slučajni detektiv koji raskrinkava serijal (nepovezanih) bizarnih zločina. Pošto je prisiljena da beži od moćnih kriminalaca kojima se zamerila, Charlie kreće na road trip u svom genijalnom starinskom Plymouth Barracuda autu i na tom putovanju susreće se sa galerijom začudnih likova i upada u neverovatne situacije. Ovakav format serije gde je jedan junak poveznica za inače prilično random izmaštane bizarne mikro priče, klizav je teren jer u potpunosti zavisi od samog junaka. Pošto je Natasha beskrajno simpatična (namerno kažem Natasha a ne Charlie jer ovo joj je već treća uloga u vrlo sličnom ključu tako na neki način već pomalo glumi samu sebe), priča nekako opstaje, mada su samostalne epizode vrlo raznolikog kvaliteta i zanimljivosti, a rekla bih i stilski neke odlaze za korak dalje od ostalih pa imamo posla sa pregaženim crnim komedijama u potpuno apsurdnom ključu, dok su neke ipak bliže blago smešnim realističnijim krimi pričama. Plus serije je i veliki broj zabavnih poznatih lica koja gostuju u pojedinim epizodama (Adrien Brody, Nick Nolte, Ellen Barkin). Nedavno sam povodom serije "Inside Man" pisala o tome kako mi je komedija situacije možda najenomiljeniji tip komičnog sadržaja, pogotovo kad se gura u apsurdni/bizarni ključ iz razloga koji nisu duboko utemeljeni već posledica razmišljanja u pravcu "što da ne, dobra je fora!", što obično rezultira upitno dobrom forom. Insistiranje na nepovezanim bizarnim događajima takođe izaziva i zamor materijala pa razvučeno na 10 celovečernjih epizoda postaje zaista dosadno. Ipak, ovo je zanatski solidna serija, vizuelno dosta simpatično rešena u pomalo retro-filmskom ključu kad se radi o obradi slike (ali i izboru kostima, frizura, scenografije, lokacija) i kao što sam pomenula, Natasha Lyonne je nepresušan izvor pozitivnosti, duhovitosti i neke specifične pomalo autoironične girl power energije koja zaista prija oku i duši. Dakle ako ste fan crnih komedija, nekog neo-Tarentninovskog ili Guy Ritchijevskog stila, blage Amerikana nostalgije (sa ironijskom distancom!), dajte šansu ovoj seriji, verovatno ćete se dobro zabaviti! Koliko mi je poznato, serija nije dostupna na ovim našim popularnim platformama, pa ćete morati malo da se potrudite oko sive zone.

Ko je već pogledao - kako vam se dopalo?