INSIDE MAN

Za vas koji ste nestrpljivi i imate manjak vremena: ako volite Davida Tennanta (kao ja!), obavezno uzmite da gledate seriju jer ima veliki screen time i predivan je u svakom smislu. Ako niste, nastavite da čitate pa procenite sami da li da se upuštate u ovaj bizarni Netflix uradak.

Iako mogu da se pohvalim abnormalnim brojem odgledanih filmova i serija u životu, među kojima je bilo i baš loših, ovo je verovatno jedan od najgorih scenarija ikad realizovanih! Ono što je bizarno je da je scenarista zapravo jako iskusan i (inače) kvalitetan škotski pisac Steven Moffat koji stoji iza nekih kultnih britanskih TV serija kao što su "Dr Who", "Sherlock Holmes" ili "Coupling", tako da ziasta ne znam šta mu se dogodilo ovaj put. Krenimo od žanra - ovo je crna komedija, na tragu stila koji često viđamo kod Guy Ritchija - znači red ha ha, red sekira u nečijoj glavi. U pitanju je inače (meni najneomiljeniji) tip - komedija situacije - gde se bizarni i neverovatni događaji ređaju jedan za drugim izazivajući da se desi nešto treće, još luđe i gluplje. Dalje, priča je strukturisana tako da imamo dve paralelne naracije koje se vremenom spajaju. U prvoj, pratimo sudbinu izvesnog profesora Grieff-a (uvek odlični Stanley Tucci) koji čeka izvršenje smrtne kazne u jednom američkom zatvoru jer je surovo ubio sopstvenu ženu, a u slobodno vreme rešava zamršene slučajeve pošto je genije kriminologije. Druga narativna linija prati engleskog sveštenika, šarmantnog i omiljenog lokalnog vikara Harryja (David Tennant), koji, pošto je učinio naizgled malu uslugu jednom ubogom parohijanu, dospeva u užasnu situaciju koju ne zna kako da razreši, pa pokušavajući da se izvuče i spase svog teenage sina, zapravo tone sve dublje u očaj i razne vrste krivičnih dela. Preko mlade novinarke Beth (dosta neubedljiva mlada britanska glumica Lydia West), ove priče se povezuju, a sticaj neverovatno glupih okolnosti vodi junake ka pravoj tragediji. Osim ovog narativnog zamešateljstva, situaciju otežavaju likovi koji su potpuno raznoliko eksponirani, pri čemu kod nekih ni do kraja ne shvatimo da li su karikatura ili se lažno predstavljaju ili su samo zlikovici i/ili budale. Priča je puna "loose ends", odnosno nepotpunih ili glupih razrešenja. Ono što je međutim najgore je činjenica da ovo nije klasičan Netflixov lagani drugorazredni sadržaj za popunjavanje programa, već da priča ima velike pretenzije i to u najtežoj mogućoj oblasti - filozofiji/etici, sa sve osvrtom na religijske teme. Teza da je baš svako od nas potencijalni zločinac zvuči sasvim ok, ali način na koji je obrađena je nivoa "ide čovek ulicom, saplete se na bananu i nehotice ubode drugu osobu nožem koji je eto slučajno poneo i taj neko umre i šta ćemo sad", dakle nedopustivo banalan pristup ozbiljnoj temi. Još jedan problem je da u pomenutim sličnim filmovima Guy Ritchija imamo izuzetnu dinamiku i režijsko/vizuelnu inovativnost i atraktivnost kojima se pokrivaju razne potencijalne narativne rupe, dok je ovde sve presporo i preobično pa na trenutke zaista imate želju da epizodu premotate unapred. Jedino što ovu seriju čini gledljivom su glumci Stanley Tucci i David Tennant, koji su (iako u malo različitom izražajnom ključu) izvukli apsolutni maksimum iz nesnosno lošeg scenarija. Njihova energija, lična harizma i prvoklasna gluma su zapravo jedini razlog da se ovoj serija uopšte da ikakva šansa. Kad smo kod cast-a, malu ali simpatično začudnu ulogu sitne kriminalke Morag ima Kate Dickie, škotska glumica koju najviše znamo po ultrabizarnoj ulozi Lyse Arryn u "Game of Thrones" (da, to je ona sestra koja živi u kuli i doji sina od deset godina). Btw lik Morag ima jednu zabavnu secesionističku repliku - kad je novinarka Beth pita kako je radila na slučaju u Americi kad je Engleskinja, ona kaže "pa nisam Engleskinja" sa sve svojim presmešno jakim škotskim akcentom.

Pošto sam već previše vremena protraćila na ovaj sadržaj, završavam preporukom sa početka - fanovi Tuccija i Tennanta samo napred, ostali skip ko kuća!