3211

 Za sam početak, jedno malo izvinjenje što je blog bio na pauzi od kraja jula - opravdani su razlozi, a neki od njih i dalje traju (tačnije rečeno: disertacija se neće sama napisati!). Tako da se za sad vraćam prikazima u jednoj malo proređenoj varijanti, kad mi nešto baš zapadne za oko i mislim da utisak treba podeliti javno.

Još jedan mali disclamier - na filmu "3211" radili su i neki ljudi koje dugo poznajem privatno i profesionalno, pa svakako da će biti malo subjektivno, ali odmah i da kažem da ovom filmu nisu potrebni neka preterana blagonaklonost ili gledanje kroz prste zarad drugarstva - jer film je stvarno dobar!

"3211" - inače u pitanju je broj zatvorske sobe u beogradskom CZ-u u kojoj je Stefan Đurić Rasta proveo par meseci - zanimljiva je kombinacija tri žanra/formata: igranog, dokumentarnog i muzičkog spota. Igrani deo (reditelj Danilo Bećković, inače autor "Malog Buda", jednog od stvarno bitnijih i zabavnijih novijih domaćih filmova, kao i simpatične "Jeseni samuraja") zapravo je stilizovana rekonstrukcija hapšenja muzičara, a potom i njegovog boravka u istražnom zatvoru. Drugi deo slagalice čini dokumentarni segment, tačnije intervju sa Rastom (režirala je draga koleginica iz mladih dana Andrijana Stojković), u kome on izuzetno elokventno, otvoreno i uz to nepretenciozno priča ne samo o "slučaju zatvor" već i o svom detinjstvu, karijeri i životu uopšte. Treći deo filma čine svojevrsni muzički spotovi, odnosno vizuelizacija nekolicine Rastinih novih pesama koje su i nastale tokom njegovog boravka u CZ-u. Svi ovi delovi vešto i prirodno su ukomponovani u jednu smislenu i skladnu celinu, za šta najviše zasluge ima scenarista Dimitrije Vojnov (najbolji domaći filmski kritičar ali naravno i autor mnogih kvalitetnih filmova i serija, meni lično možda najdraži njegov rad je "Državni službenik", jedna od najboljih domaćih serija ikad). 

(Auto)biografski filmovi o muzičkim zvezdama nisu retkost, da ostanemo u srodnom rep žanru, nameću se "Get Rich od Die Trying" o 50 Centu, ili "8 Mile" o Eminemu, gde su, kao i u "3211" junaci glumili same sebe, a u filmovima se preplitao njihov (buran) život sa karijerom i hitovima koji su je obeležili. Kad smo kod hitova, nove Rastine pesme koje se premijerno pojavljuju u filmu, meni lično su prilično bolje i autentičnije od nekih mnogo poznatijih hitova koji su ga proslavili. Shift u temama prilično je doprineo da pesme zvuče ozbiljnije i dublje, manje je ironije i cinizma, a više neke (silom prilika stečene!) zrelosti i trezvenosti. Rasta je muzičar koji ima svoju ozbiljnu fan bazu u zemlji i dijaspori, ali i ozbiljan broj hejtera koji se uglavnom odlikuju time da nisu čuli ni jednu njegovu pesmu, ili su odslušali pola refrena i na osnovu toga stekli (naravno pogrešan) utisak na osnovu kojeg su ga kritikovali da ne kažem pljuvali, setimo se slučaja Kusturica na primer. Ovaj film svakako nije rezervisan samo za Rastine fanove, jer mu je tema dosta šira i zanimljivija, pesama ima nekoliko, ali kao što sam već napomenula, prilično su kvalitetne i verujem da mogu da se svide široj publici od njegove tipične ciljne grupe. Mislim da će mnogi koji prvi put čuju Stefana da govori biti pozitivno iznenađeni načinom njegovog razmišljanja ali i stilom izražavanja, kao i zdravim nivoom samosvesti, samokritičnosti i samouverenosti u isto vreme.

  Što se tiče same realizacije filma, važno je reći da je finansiran/produciran u okviru Rastine izdavačke kuće, bez vidljivih sponzora i državnih donacija i da su produkcione vrednosti na sasvim solidnom nivou u segmentima igrane priče i dokumentarca, dok je u muzičko-spotovskim segmentima utisak za nijansu slabiji jer smo ipak navikli na produkciono bogatije i "napucanije" radove kad su njegove pesme u pitanju. Posebno poslednja numera u kojoj Rastu na slobodi prate njegovi zatvorski drugari mogla je biti upečatljivije i efektnije realizovana (trebalo je ugledati se na neke postojeće spotove drugih domaćih rap grupa ili možda na radove Romaina Gavrasa). 

Sve u svemu, mislim da je pred nama jedan zaista osvežavajući, autentičan, zanimljiv i za gledanje prijemčiv film, koji bih toplo preporučila svima koji iole interesuje domaća muzička ali i šira pop kulturna scena. Čak i ako ne volite Rastin stil i muziku, proširite malo vidike i bacite pogled, nećete se pokajati. Film je sasvim ok za stariju decu (recimo 12 plus), nema ničega problematičnog, naprotiv, mislim da može biti i poučan. Film je dostupan u bioskopima širom Srbije.

Bravo za celu ekipu i nadam se da će ovaj film inspirisati neke autore da naprave nešto slično o drugim zanimljivim likovima sa naše scene (Bassivity i Cobi - u vas gledam!)