SALTBURN

Primetila sam da u poslednje vreme svedočimo zanimljivom padu kriterijuma kad su u pitanju celovečernji filmovi. Za razliku od serija, gde autori moraju da se baš svojski potrude da privuku ikakvu pažnju u moru vrlo kvalitetnih sadržaja, na polju filma je dovoljno da on nije potpuno šemtizovano konfencijski urađen (tipa Hallmark) ili za decu (tipa Marvel i Disney) pa da narod i kritika krenu da se iščuđavaju i dive kako je wow. Film "Saltburn" hajpuje se već nedeljama kao šokantan i provokativan. Ako vas mrzi da čitate dalje, odmah da vam kažem da uopšte nije. Ono što ovaj film jeste je jedna relativno zabavna i vizuelno zanimljivo urađena, ali pre toga već sto puta ispričana i ni malo iznenađujuća priča. 

Autorka "Saltbruna" je Emerald Fennell, mlada ali već vrlo afirmisana britanska rediteljka, pre svega poznata po "Promisng Young Woman" (takođe imho prehajpovanom i precenjenom filmu!), a znamo je i kao glumicu (igrala je mladu Camillu Parker Bowls u seriji "The Crown"). Naslov dolazi od naziva prelepog istorijskog zamka u Engleskoj u kojoj živi aristokratska familija Catton čiji sin i naslednik Felix (Jacob Elordi) studirajući na Oksfordu upoznaje skromnog Olivera (Barry Keoghan), sticajem okolnosti postaju drugari te ga poziva da zajedno provedu leto na njegovom porodičnom imanju. Odmah je jasno na šta vas ovo podseća - na "Brideshead Revisited", jednu od najdivnijih Waughovih knjiga a bogami i genijalnu seriju iz 1981, sa Jeremy Ironsom i Anthony Andrewsom. Druga priča/film na koji ovaj film blago rečeno referiše je "Talented Mr Ripley", pošto naravno opet imamo slučaj mladogh amibicioznog social climbera koji po svaku cenu želi da se domogne visokog društva kome ne pripada. Treći film koji na prvu loptu pada na pamet je "Call Me By Your Name" kad se radi o elementima stilizovane homoerotike Problem naravno nije u tome što film pozajmljuje motive iz drugih radova, već što se pravi da to ne radi, ali ok, da je samo to manjkavost ne bi bila velika šteta. Ono što je glavni problem ovog filma je neautentičnost i isfoliranost, konstantni trying too hard pristup koji se oseća u svakom kadru - od art direkcije, preko dijaloga pa sve do takovaznih provokativnih erotskih scena. Sledeći problem su likovi koji su problematično stilizovani u smislu da se kreću od realizma do potpune groteske, što ponekad zavisi i od samog glumačkog izraza, pa se tako da čini da Barry glumi u jednom, a recimo Carrey Mulligan u potpuno drugom filmu. Dijalozi su prilično banalni a forice tipa "Svi su mislili da je pesma Common People o meni" koju izgovara lik mame Elspeth (Rosamund Pike) su stvarno nivo tviteraške pošalice a ne ozbiljne filmske satire. Vizuelno, film je praznik za oči jer je zamak impresivan, sve se dešava po letnjem sunčanom vremenu a Jacob Elordi izgleda ubedljivo najbolje do sada, mada je šteta što se njegova gluma bukvalno svodi na izgledanje i bivanje visokim a ne na bilo kakav pokušaj dočaravanja nekog lika. Ukratko, ovo je film koji je sasvim ok dok se gleda, u smislu da nije ni malo dosadan, plus ako volite (ili volite da mrzite!) bilo šta u vezi dekadentne britanske aristokratije i svih njihovih uspona i padova biće vam svakako jako zabavno. Svakako obrta u priči ima, ništa nije uvredljivo niti posebno glupo. Ali, ako se nadate nekom ozbiljnom umetničkom doživljaju ili nečemu stvarno šokantnom - neće se destiti! Film je dostupan na Amazon Prime ili u sivoj zoni, pa bacite pogled. 

A ko je već gledao - kako se vama čini?