A FAMILY AFFAIR

Romantične komedije su žanr filma koji očima ne mogu da vidim, bukvalno čak i na prekookeanskim letovima kad sve pogledam pa ostane samo neki romcom radije ću gledati onaj animirani aviončić kako preleće preko brda i dolina. U "A Family Affair" sam se upustila isključivo zbog Nicole Kidman, u nadi da je njeno prisustvo barem neki garant da film nije potpuno imbecilan. I, kako sam prošla?

Iza ovog filma stoje reditelj Richard LaGravanese, poznat kao jedan od scenarista "Behind the Candelabra", svojevremeno dosta hajpovanog Sodeberghovog filma o slavnom i kontroverzonom muzičaru Liberačiju, kao i scenaristkinja Carrie Solomon, čiji rad priznajem da ne poznajem uopšte. Osim Nicole Kidman u filmu se pojavljuju Zac Efron, Joey King i veteranka Kathy Bates. Najiskrenije me zanima kako su Nicole, Kathy i Zac ubeđeni da prihvate uloge u ovome. Nicole je multimilionerka (kad kažem multi, as in stotine miliona dolara), uz to i oskarovka (kao i Kathy), a koliko mi je poznato ni Efron nije u nekom velikom problemu sa parama i poslom. Ono što je možda najbizarnije u vezi ovog filma je da je jedna od glavnih premisa upravo kritika (tačnije sprdnja) sa lošim kvalitetom steroetipnih gluposti koje se štancaju u holivudskim studijima, pri čemu je baš "A Family Affair" doslovno najbolji primer katastofalno loše filmske konfenkcije. Glavni junak Chris (Efron) u filmu glumi u nekim akcionim nebulozama, pri čemu bih svaku od tih gluposti radije pogledala tri puta nego jednom ovaj pakao od ostvarenja. Da stvar bude gora, film niti je romantičan, niti smešan. Iako je na papiru možda bilo prostora za zanimljivu pa čak možda i malo tabu temu - zašto društvo sa doslovnim gađenjem posmatra veze starijih žena i mlađih muškaraca, dok je u suprotnom slučaju to potpuno normalno, kao i temu tegobnog puta mladih ljudi koji žele da dođu do neke iole smislene karijere u Los Anđelesu, u samom filmu sve to je ostalo na nivou najopštijih mesta, dok su elementi šaljivog i romantičnog toliko glupi i neubedljivi da je to strahotno gledati. Nicole Kidman, kao što sam već pisala povodom serije "Expats", zaista mora da se urazumi sa estetskim zahvatima jer je duboko zagazila na stranu grotesknog, a još veća misterija mi je zašto Efron koji ima samo 36 godina izgleda kao izoperisani i prešminkani pedesetogodišnjak koji se izdaje za klinca? Njihova veza koja bi kao trebalo da je jako šokantna, to uopšte nije, jer ona izgleda mlađe a on starije pa deluju kako sasvim skladan par, a zapravo jedini problem tu pravi lik Zare (Joey King) koja se ponaša kao derište u vrtiću i dobija napade tantruma kad shvati joj se majka smuvala sa šefom. Dakle u ovoj postavci jedina osoba sa predrasudama i primitivnim reakcijama je jedna odrasla mlada žena koja ne može da podnese da njena sredovečna (i odličnodržeća) majka udovica i njen nešto mlađi singl šef (prema kome ona lično nema nikakve romantične emocije što je eskplicitno naglašeno) mogu da imaju romantičnu šemu ili vezu. U filmu postoji scena kad Chris čita scenario i ne može očima da veruje kakvu glupost treba da snimi, što je doslovno situacija u kojoj bi trebalo da su se našli svi pomenuti glumci kad im je pristigao scenario za "A Family Affair", ali iz nekog nepoznatog razloga oni su pomislili - jao super, hajde ovo da snimimo, biće hit! 

Meni je stvarno mnogo žao što ovakve nebuloze nalaze put do realizacije, dok stotine mladih ljudi (koji se btw pojavljuju i kao sporedni likovi u ovom filmu) pokušavaju da napišu/režiraju/produciraju nešto iole smisleno i moraju da se bave besmislenim polurobovskim poslovima da bi ikako preživeli u presurovom gradu i industriji kakav je Holivud.

Nemojte trošiti ni sekund vremena na ovaj film! Ako vam je baš jezivo dosadno, bukvalno bolje gledajte prenos biciklizma ili idite na onaj sajt gde se gledaju avioni u vazduhu - mnogo više smisla i emocije ćete pronaći!