NO TIME TO DIE

 Prvi film koji sam pogledala ove godine je poslednji Bond sa Danijelom Krejgom. Moram odmah da kažem, iako sam fan Rodžera Mura koji je bio Bond mog detinjstva, Danijel Krejg mi je ubedljivo najomiljeniji i priznajem najlepši, a to što liči na Putina neka ostane samo kao bizarna trivija. Prethodni filmovi iz ovog serijala (Casino Royal, Quantum of Solace, Skyfall i Spectre) bili su različitog kvaliteta ali prilično ujednačenog stila i duha. Bond za 21. vek je postao politički korektniji, tužniji, depresivniji, ciničniji i otvoreno emotivniji, jer ako ćemo pravo 21. vek i jeste takav i što bi rekao Vesić "i to je tako". Od "No Time To Die" u tom smislu bilo je za očekivati da taj trend nastavi. Kao što znamo, ovaj film je trebalo da krene u prikazivanje još 2019, ali je sticaj okolnosti doveo do toga da se to desi tek u drugoj polovini 2021, što je ispalo zanimljivo jer je paradoksalno zaplet filma baziran na priči o opasnosti od "inovativnog biološkog oružja", dakle bio bi potpuno drugačije doživljen u pred-korona vremenu nego što je to sada kad ceo svet priča samo o poreklu virusa i pandemiji. Početak filma donosi neke lepe klasično-instagramične Bond momente - atraktivne krajolike Italije i Kube, genijalna britanska klasična kola (btw ako vas zanima ova tema: https://www.topgear.com/car-news/bond-cars/no-time-die-top-gear-review) i jednu šmekersku ležernost kakva se od 007 očekuje čak i u teškim momentima (kao što je onaj kad shvati da ga je voljena devojka zeznula da ne kažem izdala). Kako film odmiče, stvari kreću da se pogoršavaju. Svakako je odmogla i činjenica da je film gladna godina koja traje nepodnošljivih 2 sata i 40 minuta (pri tom gledala sam ležeći na kauču i sa daljinskim koji može da pauzira dakle ne smem ni da pomislim kako bi bilo da sem sedela u bioskopu). Sporedni likovi su nikad nebitniji i dvodimenzionalniji, a neki od njih i direktno iritantni - nova agentica koja preuzima 007 broj od penzionisanog Bonda je doslovno Grejs Džons sa Aliekspresa, neduhovito i nemaštovito nasilno ubačena protagonistlinja koja jednim udarcem štiklira par PC kućica (žena, crnkinja, feministkinja) pri čemu njen celokupni imidž više asocira na stare spotove Lepe Brene nego na decentne britanske tajne agente. Lik Bondove partnerke i (SPOILER ALERT) majke njegovog deteta nažalost je potpuno dosadna i nebitna osoba koja niti duhom niti izgledom ne dobacuje ni do prosečne sporedne Bond devojke iz nekadašnjih dana, a cela njena "background story" je traljavao ispričana pa evo mogu da priznam da ni sad nisam 100% sigurna ko je zapravo njen otac i šta se tu izdešavalo (namerno neću da guglam već pišem samo na osnovu utiska posle gledanja). To što film (SPOILER ALERT) nema happy end, nije problem sam po sebi, jer Krejgov Bond je oduvek išao tom zacrtanom stazom beznađa i tuge, ali je opet dosta bezveze urađeno, u stilu nekog prosečnog američkog filma katastrofe od pre 20 godina gde se vrli junak žrtvuje za spas planete. Iako su njegovog Bonda morali da "ubiju", mislim da je Krejg zaslužio mnogo elegantniji kraj. Naravno, negativci su Rusi što ne znam da li je smešno ili jadno, verovatno oba. Rami Malikov negativac je kao zalutao iz Marvela, više deluje kao neki ubogi čovek-žaba nego kao mistični i zabavni super-zlikovci kakav je bio na primer onaj u tumačenju Madsa Mikelsena u Casino Roayal ili Kristofer Volcov Blofeld iz Spectre, koji se ovde takođe pojavljuje ali na kratko i realno nebitno. Najzanimljivije u vezi kraja ove Krejg ere je svakako iščekivanje ko će ga naslediti. Moj fav kandidat Idris Elba je otpao, iskreno teško mi je da zamislim boljeg Bonda od njega trenutno, ali nadam se pozitivnom iznenađenju!

P.S. komenti su otvoreni, slobodno pišite kako se vama čini i koga biste voleli da gledate kao novog 007!