СЛУГА НАРОДУ

   Volela bih da nikad nisam pogledala ovu seriju jer bi to značilo da se događaji koji su mi dali realno jedini povod da je pustim nikad nisu ni desili. Ali jesu i nažalost traju još uvek. Moram da priznam da do nedavno nisam ni znala ko je Volodimir Zelenski. Kao što iskreno sad nemam pojma kako se zove recimo predsednik Estonije ili Gruzije, tako nisam znala ni ime ukrajinskog, a još manje da je pre toga bio glumac i da je na funkciju došao upravo zahvaljujući baš ovoj seriji - "Sluga naroda". Od 24. februara, svi znamo ko je Zelenski, slušamo i gledamo svakodnevno njegova dramatična ali odlično sročena i prezentovana obraćanja. Sa jedne strane svedočimo ogromnoj podršci i divljenju ljudi širom planete, poređenjima sa najvećim svetskim liderima iz prošlosti, a tu je i nominacija za Nobelovu nagradu za mir; dok sa druge strane ga mnogi percipiraju kao marionetu zapada, nesposobnog komedijaša i foliranta koji samo zna da kači instagram postove dok narod zbog njega strada i gine. Naravno u ovom tekstu nećemo se baviti ovim aspektom.

   Kao svojevrsni vid podrške Ukrajini (mada neki tumače i kao lešinarsko zarađivanje na tragičnim okolnostima), Netflix je pre par dana uvrstio seriju na svoju platformu, gde je možete pogledati, tačnije njenu prvu sezonu (inače ih ima ukupno tri, poslednja je emitovana 2019, dakle u godini kad je Zelenski i u realnosti postao predsednik). Sezona ima 23 epizode i na ruskom je jeziku (ima naravno engleski prevod).  Žanrovski, ovo je populistička komedija sa elementima porodične (humoristički usmerene) melodrame, bogato obojena mentalitetskim duhom i lokalnim detaljima. S obzirom da se radi o nama dosta sličnom narodu, u jako mnogo stvari se možemo prepoznati i sami. Ako je poredimo sa nečim domaćim, možda bi stilski najbliže bilo neko preteranije "Pozorište u kući", zamislite samo da Rođa postane preko noći uspešan političar pa se život porodice naglo menja. Svi stereotipi jedne obične kijevske porodnice niže srednje klase ukomponovani su kroz proširenu familiju - osim glavnog junaka Vasilija Golobrodka (naravo i samo ime je sprdnja - Vasilij "Golobradi"), smotanog gimnazijskog nastavnika istorije koji postaje predsednik, tu je priprosti otac taksista (recimo neka prostodušnija i smešnija verzija Gige Moravca), majka medicinska radnica koja potiče iz višeg, akademskog sloja (tako da svi žive u velikom ali zapuštenom i propalom stanu nasleđenom od bake, ugledne profesorke), sestra koja je kondukterka u vozu i neki vid benevolentnog ukrajinskog white trash-a, kao i simpatična sestričina studentkinja. Tu je i Vasilijeva moderna i trezvena bivša supruga koja je uspešan ekonomista, kao i njihov mali sin Dima. Sa druge strane nalazi se "establišment", na prvom mestu prevejani političar - premijer Juri, siva eminencija i otelotvorenje moći, koji u početku nastupa kao glavna podrška izgubljenom i naivnom Vasiliju, da bi se posle ispostavilo da ima i druge planove. Takođe, tu su i oligarsi, prilkazani kao "faceless" demijurzi koji upravljaju bukvalno celom Ukrajinom (od izbora do fudbalskih utakmica) a koji bivaju zatečeni Vasilijevim neočekivanim uspehom. Serija je u realističkom ključu ali povremeno se tu nađu i stilizovani, skoro pa vodviljski elementi (snovi, vizije itd), koji realno ništa dobro ne donose i prilično su blamantni. Ono što je najbizarnije u vezi fenomena "Sluge naroda" je naravno glavni zaplet, tačnije premisa serije - običan, mali čovek postaje lider nacije kojom do tada vladaju isključivo prebogati i premoćni oligarsi u sprezi sa do srži korumpiranim političarima - dakle događaj potpuno neverovatan i neuverljiv, tačnije naivan i smešan. Na tome bi sve i ostalo da se u realnosti nije dogodilo nešto slično (naglašavam slično a ne isto, jer se pozicija slavnog TV glumca i producenta naravno ipak dosta razlikuje od običnog anonimnog nastavnika) - Volodimir Zelenski, na čelu pokreta nazvanog isto kao serija, 2019. ubedljivo pobeđuje na izborima i postaje predsednik Ukrajine. Kako bi se njegova "obična" politička karijera završila da se nije dogodio 24. februar i napad Rusije, nikad nećemo saznati. U seriji, Vasilij prolazi kroz razne faze prilagođavanja i borbe sa sistemom, da bi na kraju prve sezone uspeo da izvoje veliku pobedu i nadmudri moćnog korumpiranog protivnika, a uz to da okupi celu porodicu i plus nađe romantičnu partnerku, atraktivnu saradicu Anu (glumica Galina Bezruk neodoljivo podseća na slovensku verziju Meghan Markle!).  Sezona ima previše epizoda (čak 23), prilično je razvučena i na momente dosadna, ali takođe ima i zabavne duhovite detalje, uglavnom u formi verbalnih referenci ili karikarinih likova (recimo Vasilijev drugar dobroćudni diler koji postaje ministar inostranih poslova, ili stroga učiteljica iz osnovne, postavljena na poziciju šefa obaveštajne službe a koju su deca u školi zvala "Berija" lol). Za neke manje uloge ili statiste, pronađeni su zaista autentični likovi vrlo preciznog fizičkog izgleda i odlično kostimirani, što doprinosi željenom "narodskom" i "realnom" utisku. Ono što je ubedljivo najbolje u seriji je sam Zelenski - iako je njegov lik često u vrlo glupim i usiljeno smešnim situacijama, on sam nosi priličnu dozu ljudskosti, simpatičnosti, topline i potpuno je jasno zašto su se ljudi u Ukrajini identifikovali sa njim lično i dali mu podršku, kao što i danas, u potpuno drugoj životnoj ulozi uspeva da deluje humano i  autentično, održavajući vrlo uspešnu svoju "antipolitičarsku" personu koja se iz serije očito prelila i u njegov realni život.

   Paradoksalno, sam kraj prve sezone predstavlja scena u kojoj veseli porodični skup uz piće i rusku salatu (btw sve se dešava na Dan nezavisnost Ukrajine) na kome su okupljeni Vasilij, njegova familija i najbliži saradnici, biva prekinut telefonskim pozivom i to predsednika Rusije - kada Vasilij šokirano pita kolegu, da li ga to zove lično Putin, dobija odgovor ne, već da je u pitanju "novi Ruski predsednik". U svetlu današnjih događaja ovo je naravno prebizarno i neverovatno, ali 2015. godine teško da je iko mogao da pretposavi ovakav razvoj situacije. 

   Ako vas iole zanima tema i nije vam stran narodski slovenski humor (vrlo sličan našem domaćem), bacite pogled na par epizoda, jer ovakav slučaj neverovatnog preplitanja TV serija i realnosti mislim da nikad nije zabeležen. A povremeno je i smešno. Serija, ne realnost.