ВОЉА СИНОВЉЕВА

Ljudi, imamo hit(a)!

Koga mrzi da čita, neka slobodno odmah rezerviše karte za bioskop u prvom slobodnom terminu - ovaj film je must see!

Koga zanima zašto to mislim, izvolite nastaviti sa čitanjem:

"Volja sinovljeva" je film kakav se stvarno retko viđa na ovim prostorima i to iz više razloga. Kada je izašao trejler, svi smo se odmah uhvatili za skupoću, odnosno činjenicu da je delovalo da su produkcione vrednosti nezapamćene za domaću kinematografiju. Ovaj utisak nije pogrešan, ali moram da kažem da činjenica da film izgleda svetski nije ono najbitnije. IMHO glavni razlog zašto je ovaj film ovako fantastično ispao je - veliki trud! Odmah da kažem da ovo nije onaj slučaj kao kad nastavnik fizičkog da peticu iz gimnastike nekom smotanom bucku jer se ipak potrudio, ovo je slučaj kad trud i zalaganje daju objektivno spektakularan rezultat. Počevši od scenarija, kamere, rada sa glumcima, kompletne art direkcije - svi zanatski i umetnički sektori evidentno su uložili jedan vanredan trud, bavili se detaljima i otišli tri koraka dalje nego što se to obično čini kod nas.  Sledeći utisak koji smo svi imali je da je ovo domaći "Mad Max" - ovo je opet samo delimično tačno jer se zaista ne radi o kopiranju poznatog holivudskog filmskog serijala, već inspiraciji, i to ne samo ovim filmom, već čitavim svetom novog Holivuda (ali i vesterna i drugih žanrova). Ta inspiracija i ljubav prema filmu uklopljeni su sa jednom rodoljubivom (u najpozitivnijem i neironičnom smislu te reči) posvetom nasleđu domaće epske narodne poezije i u kombinaciji smo dobili izuzetno zanimljivu glokalizaciju odnosno priču koja je istovremeno univerzalna i lokalno vrlo autentična. Ono što me posebno oduševilo je scenario (Strahinja Madžarević, autor "Crne Svadbe" i odlične serije "Grupa"), tačnije trud oko pisanja replika. U ovom filmu nema ni jedne jedine psovke niti ha ha forice, jezik je stilizovan tako da zvuči epski, ali opet dovoljno prirodno i neusiljeno. Osim možda jedne ili dve replike koje su ipak zaličile na fraze iz američkih filmova, sve ostalo je pažljivo i vešto jezički obrađeno, tako da se koristi svo bogatstvo srpskog jezika (koje se poslednjih godina minimizuje, nažalost ne samo u svakodnevnom govoru nego i umetničkim formama). Glumci ne govore kao da su upravo izašli iz kafića na Vračaru (ok, priznajem, na momente Sergej zazvuči kao Sergej ali tako je kako je lol - that said ovo mu je jedna od boljih uloga ikad!), rad sa njima je evidentan na svim poljima i konačno možemo da vidimo kako izgleda kada se solidni i odlični glumci nađu u situaciji da zapravo imaju šta da glume. Što se podele tiče, pravi je podvig bio naći toliko živopisnih i autentičnih lica jer likova u filmu ima neverovatno mnogo. Od glavnih junaka šou kradu Jovan (Igor Benčina) i Anđelija (Isidora Simijonović), zatim moj favorit kad su mladi glumci u pitanju - Stefan Vukić ( u ulozi prestolonaslednika Despota) a tu je i jedno veoma zabavno gostovanje Miloša Bikovića. Narator je pokojni Žarko Laušević kome su autori filma dali zaista toplu posvetu na početku filma. Dok smo kod glumaca moram da se osvrnem na jedan fenomen koji kod nas nije baš čest a to je da imamo nekoliko neverovatno lepih i kul glumaca i glumica (pre svega mislim na braću Igora i Petra Benčinu, a kod devojaka osim Isidore tu je i Marta Bjelica) tako da očekujem da će se ovaj film gledati i for the plot, što mislim da je super, jer nemojmo da zaboravimo koliko je Holivud baziran na kultu (prevashodno atraktivnih!) glumačkih zvezda. U epizodnim ulogama imamo kako slavne veterane (Anita Mančić, Svetozar Cvetković, Slavko Labović) tako i pregršt (meni) nepoznatih ali živopisnih lica. Sledeći faktor uspeha ovog filma je kamera (Igor Marović, koji već ima zavidan spisak odličnih radova - od "Senki nad Balkanom", preko "Crne Svadbe" pa do aktuelnog internacionalnog projekta "The Saints"), koja je izuzetan omaž filmskoj istoriji, ali sa puno opravdanja i smisla, potpuno u funkciji priče i atmosfere. Kostimi (Ružica Bukvić), scenografija (Damjan Paranosić), kao i smislena i vizuelno dosledna upotreba CGI efekata, doprinose da film ne samo izgleda odlično, već i da se priča dodatno obogati. Posebno su me oduševili detalji kao što je radnički plavi mantil koji Jovan nosi, ili ostaci srušenog avalskog tornja kao lokalizovani ikončni postapokaliptični detalj.  Naravno najveća zasluga ipak ide reditelju Nemanji Ćeraniću (pominjala sam njegov rad na filmu "Nedelja", režirao je i "Grupu", "Lihvara" i poslednju sezonu "Južnog vetra") koji je stvarno uradio jedan neverovatan posao. Ovaj film je bio komplikovan umetnički, zanatski i produkcijski i bilo je neophodno da postoji jedinstvena čvrsta vizija koja će se dosledno i uporno primenjivati u svemu - upravo ovo je Nemanja uspeo da uradi, a da pritom ne zapadne u neku megalomaniju ili samodovoljno autorsko iživljavanje. Iskreno se nadam da će mu ovaj film otvoriti vrata za ozbiljne poslove u inostranstvu, jer je zaista pokazao da je njegov nivo profesionalnosti na zavidnom nivou. Neću ovom prilikom smarati sa pričom o komplikovanom i dugom nastanku ovog filma (skoro 10 godina je proteklo od prve ruke scenarija do premijere), koga zanima neka posluša neki intervju gde autori o tome pričaju, ali zaista velike čestitke i respekt ne samo autorima nego i producentima koji su imali snage, volje i upornosti da ipak izguraju ovaj projekat (Miloš Avramović, Aleksa Ćeranić i Aleksandar Protić - koji je naravno radio i zvuk).

Što se tiče zamerki, imam samo jednu, a to je pitanje minutaže filma. Iako smo već navikli poslednjih godina da sedimo satima u bioskopu, čini mi se da je film ipak mogao da se skrati barem nekih 15-20 minuta (svakako postoji i serija koju očekujemo, pa je možda deo materijala mogao tu da se premesti). Još jedna stvar oko koje nisam sigurna - dakle ovo nije zamerka nego moje pitanje - zanima me da kako će se ovaj film primiti kod najšire publike, pogotovo mladih, i da li će uspeti da stekne kultni status? Lično bih volela da se to desi, ali brine me jedan momenat, a to je da u ovom filmu gotovo uopšte nema humora i da je lišen bilo kakvih catchy smešnih forica, a setimo se da je 99% kultnih filmova još od ranih osamdesetih pa do danas, najviše zapamćeno baš po smešnim replikama i verbalnim doskočicana. Takođe me zanima kako će film proći na drugim tržištima - da li će strana publika moći da razume i ceni naše lokalne elemente koji igraju ogromnu ulogu, ili će doživeti film samo kao nekog bizar slovenskog Pobesnog Maksa, što bi bila šteta.

O "Volji sinovljevoj" bi stvarno moglo da se piše do sutra, ali za danas od mene toliko. Ponovo naglašavam da je ovo jedan ekstremno zanimljiv i uspeo film, svakako jedan od najposebnijih i najboljih u poslednjih mnogo godina da ne kažem i decenija, pa vas pozivam da hitno odete da ga pogledate!