SEVERANCE

  Posle milion odgledanih serija, teško da nešto može da iznenadi - ali "Severance" stvarno nije nešto što sam očekivala, bar ne na osnovu postera i trailera. Iza specifične estetike/art direkcije (biće o tome reči kasnije) čiji uopšte nisam fan, krije se veoma uzbdljiva i zabavna priča, u svojoj osnovi kritika kapitalizma i megakompanija u kojima dominira kult ličnosti osnivača. Zabavno je da je možda prva takva kompanija koja pada na pamet upravo Apple, u čijoj je produkciji nastala serija. Autor je (meni do sad nepoznati) Dan Erickson, a većinu (6 od ukupno 9) epizoda režirao je Ben Stiller (koji u serji ne glumi). Dok gledate "Severance", svašta vam pada na pamet - od SF serija kao što su "Counterpart" ili možda "Akta Manniskor", pa do neke izopačene verzije "The Office". Premisa serije počiva na izmišljenoj tehnologiji kojom se ljudima invazivnom medicinskom metodom razdvajaju dve svesti/pamćenja/ličnosti - privatna i poslovna. Ukratko, dok su na poslu od 9 do 5, oni ne znaju ništa o svom privatnom životu i sebi van firme, a čim izađu sa sprata na kome rade, zaboravljaju sve vezano za posao, kolege ili bilo šta što im se dogodilo u radno vreme. U fokusu je četvoro zaposlenih u odeljenju "rafinisanja makro-podataka", koji obavljaju čudan posao za koji ni oni sami (a ni gledalac) ne znaju tačno šta je niti čemu služi. Interakcija sa ostalim odeljenjima u firmi je ograničena, kao i sa nadzornim organima koji deluju više kao neki zatvorski ili psihijatrijski čuvari nego normalni menadžeri. Uprkos ničim izazvanoj stilizovanoj retro art direkciji u nekim elementima (recimo kad se radi o kolima, scenografiji, delimično kostimu ili rekviziti), radnja je (verovatno) zapravo smeštena u današnje vreme što zaključujemo po regularnim savremenim mobilnim telefonima. Meni je lično ta usiljena dizajnerska stilizacija nepotrebno odvlačila pažnju i donekle pogrešno navodila na utisak pre gledanja serije da se radi o nekom Charlie Kaufmanovskom fazonu, što uglavnom nije slučaj. Druga mana serije je sporost, odnosno trajanje - sve je moglo biti ispričano podjednako kvalitetno i bez gubljenja na dragocenoj atmosferi u recimo 5-6 umesto postojećih 9 epizoda. Osim ove dve zamerke, mislim da je serija pravi biser, i lično je čak vidim kao favorita za seriju godine. Osim stvarno uzbudljivog storilajna, koji donosi i nekoliko zanimljivih i neočekivanih obrta, likovi su interesantni i uz to odlično odglumljeni. U tom smislu bih izdvojila dva veterana - John Torturra (Irving) i Christophera Walkena (Burt), kao i legendicu Patriciu Arquette koja tumači jedan od "non-severed" (nepodeljenih) karaktera, cinično nazvanu Harmony. Iako je to element koji obično preskačemo - obratite pažnju i na odličnu najavnu špicu. Serija je već obnovljena i za drugu sezonu, što mislim da će predstavljati veliki izazov, kao što to obično biva sa sadržajima koji imaju začudnu/fantastičnu premisu i počivaju na misteriji koja se neminovno tokom sezone objašnjava, pa je sad potrebno naći novi pristup u nastavku priče. Osim ako trenutno niste baš premogo smoreni i deprimirani radom u korpo okruženju pa da vam ovo može teško pasti, od mene puna preporuka za gledanje!