TOKYO VICE

 Pre par meseci sam ovde pisala o (starom) filmu "Miami Vice",  jednom od istinskih remek dela kome se nedovoljno divimo, da bi se početkom ove godine, na veliku radost pravih fanova, pojavio novi rad legendarnog Michael Manna-a, serija "Tokyo Vice".  

  Sezona je nedavno završena i to tako otvorenim krajem da sam ostala zaista zatečena, odnosno jedva sam shvatila da sam odgledala finale, plus, da nije baš najizvesnije da li će i kada biti sledeće sezone. Uprkos ovom čudnom završetku (koji to zapravo nije), "Tokyo Vice" spada u vrh ovogodišnje produkcije i čini jakog kandidata za seriju godine. Dakle, koga mrzi da čita dalje - preporuka ko vrata! Naročito bih apelovala da se pažljivo pogleda prva epizoda koju je režirao sam Mann (kasnije epizode je većinski preuzeo Josef Kubota Wladyka, koga znamo pre svega kao reditelja serije "Narcos"). 

  Umećem dočaravanja atmosfere u kome je zaista ekspert, Mann nas već u prvoj epizodi uvlači u specifični časoprostor Tokija krajem devedesetih godina. Tokio je zanimljiv grad i ono što me posebno oduševilo kod Mannovog pristupa je da ga ovde ne vidimo iz "turističke" vizure, već iz ugla ljudi koji u njemu zaista žive, bilo da su lokalci, bilo da se radi o strancima ("gajin") koji već godinama tamo žive, rade i znaju jezik. Dakle ovo nije "Lost in Traslation" stilizovana i u fashion ključu idealizovana situacija, već vrlo realističan, autentičan i prilično neulepšan pogled na japanski život - stanovi su besmisleno skromni i mali, svi non stop puše i poprilično pijanče, rad u kompanijama je uglavnom užasan, žene se tretiraju kao drugorazredna bića a jakuze su skoro pa nedodirljive. Deo replika se odvija na japanskom, respekt za glumce Ansela Elgorta (novinar Jake Adelstein) i Rachel Keller (hostesa Samantha), koji imaju čitave dijaloge na lokalnom jeziku (naravno ne mogu da procenim koliko uspešno, ali zvuči dobro!). Japanski glumci su odlični, ne samo najveća zvezda, prešarmantni Ken Watanabe (inspektor Katagiri), već i veteran Shun Sugata (jakuza bos Ishida), mladi Sho Kasamatsu (junior mafijaš Sato) kao i prelepe Rinko Kikuchi (urednica Eimi) i Aymi Ito (Misaki, devojka negativca mafijaša Tozawe). Preciznost kostima i maske (posebno elaboriranih tetovaža koje u jakuza svetu imaju dublji smisao i simboliku od fore za pokazivanje na plaži), scenografije i lokacija, tvore idealni balans između realizma i sofisticirane stilizacije jednog neo-noir-a. 

  Moram da priznam, da nisam znala da je scenario nastao prema autobiografskom romanu Jake Adelsteina koji je realna ličnost, premisa bi mi delovala pomalo neuverljivo - običan skroman mladić iz američke provincije dolazi u Tokio da postane reporter crne hronike u japanskim novima, pri tom se neverovatno muči (jezik je samo jedan od izazova!) da uspe u ovoj neobičnoj karijeri koja mu realno ne donosi ništa osim mukotrpnog rada i mnogih nevolja. Zašto bi ovo neko radio, ne znam - izgleda da je Jake zaista specifičan lik, pomalo avanturista, ali i pošten, vredan i uporan zapadnjak koji se sa impresivnom skromnošću i poštovanjem odnosi prema komplikovanoj i ne baš gostoljubivoj kulturi u kojoj je stranac. Serija obiluje detaljima kao što su muzika (precizno referisani pop hitovi iz datog vremena), duhovitim (ali ne i nasilno "foričnim") dijalozima kao i emotivnim (ali nikad patetičnim!) momentima, bez imalo cinizma. Jedina zamerka je zaista nagao i vrlo nedorečen kraj, koji u slučaju da sledeća sezona izostane (što se ipak nadam se, neće desiti!), ne pruža očekivano zaokruženje makar jedne narativne linije i ostavlja gledaoca skoro pa "ispaljenim" za neke zaključke i odgovore. Uprkos ovome, IMHO, ovo je serija koju ne smete propustiti, zato hitno na HBO Max i pogledajte celu sezonu!