IRMA VEP

 HBO nam donosi jednu prilično neobičnu seriju, zanimljivu pre svega onima koji vole i poznaju istoriju filma i lože se na meta-sadržaje za koje je potrebno izvesno predznanje i upućenost u materiju. Radi se o mini seriji koja je remake niskobudžetnog akcionog filma "Irma Vep" iz 1996, a koji je opet remake filmskog krimi serijala "Les vampires" iz davne 1915. Ovaj prvi predložak spada u hitove rane istorije filma, režirao ga je legendarni francuski reditelj Luj Fojad (Luis Feulliade), a u njemu je fatalnu Irmu Vep glumila jedna od prvih velikih zvezda nemog filma - glumica Musidora, po kojoj je i nastao pojam "vamp žena". Remake film, kao i ovu aktuelnu seriju, napisao je i režirao Olivije Asaje (Olivier Assayas), francuski reditelj ali i kritičar i nesporni stručnjak za filmsku istoriju. 

Već iz ovih podataka, potpuno je jasno da imamo posla sa jednim citatom-na-citat, dakle radom iza koga stoji mnogo slojeva i dugačka predistorija, što doduše nije neophodno za praćenje, jer u samoj seriji se sve ove stvari dosta podrobno (pa čak i sa par nepotrebnih ponavljanja) objasne i prikažu. Kad smo kod citata, nemoguće je ne prisetiti se kultnog novotalasnog ostvarenja "Američka noć" Fransoa Trifoa (Francois Truffaut), možda najboljeg filma-o-pravljenju-filma ikad, koji je izvesno bio inspiracija u nekoj meri i za ovu seriju. U modernoj "Irmi Vep", koja se dešava 2022. u Parizu, neurotični reditelj Rene (očigledni alter-ego reditelja Asajea), pravi seriju koju finansira neka luxury brend kompanija (referenca na neki fiktivni LVMH), a kojom zapravo rešava svoje neprevaziđene traume vezane za bivšu neprežaljenu suprugu, lepu kinesku glumicu koja je glumila Irmu. Ovoga puta, za ulogu fatalne krimi zavodnice, biraju mladu holivudsku zvezdu akcionih/SF filmova, Miru (igra je švedska glumica Alicia Vikander), koja je srećna jer posle glupih (mada fantastično plaćenih) uloga, konačno dobija šansu da igra u evropskom art projektu, plus želi da se distancira od holivudskih problema poslovne i privatne prirode. Ovde dolazimo do prvog, ali vrlo velikog problema ove serije - Alicia Vikander je neverovatno prelepa glumica, možda pored Izraelke Gal Gadot najbolji primer danas prilično retke potpuno prirodne, effortless i "zdrave" spektakularne ženske lepote, i u tom smislu je uverljiva njena zvezdana aura i oduševljenje fanova ali i saradnika. Ono što je problem, je što je lik Mire, a moram reći i sama gluma Vikander (na savršeno naučenom, ali jako sterilnom američkom engleskom) izvor dosade i ispraznosti, i uz sav gledalački trud nemoguće je osetiti neku energiju ili dubinu tog lika. Čak i kada se pređe u izvesni onirički fantastični ključ u kasnijim epizodama, Mira/Irma ostaju samo lepotice u fabuloznom kostimu, sa veštim mačkastim pokretima i prelepim licem (zanimljiva je vizuelna asocijacija kostima na njeno robotsko lice u "Ex Machina"), ali to je sve. Jedno vreme sam mislila da je to možda bila i zamisao reditelja, da ta glavna zvezda zapravo namerno bude najdosadnija, ali čini mi se da je to ipak samo tako ispalo a da nije bilo osmišljeno sa planom. Doslovno svi ostali likovi su daleko zanimljiviji, zabavniji i živopisniji od Mire/Irme. To nas dovodi do još jedne asocijacije, a to je na odličnu francusku seriju "Dix Per Cent" ("Call My Agent") koja se bavi životom i radom agenata, glumaca i drugih filmskih radnika. Većina francuskih likova (reditelj, kostimografkinja, drugi glumci, producenti, asistentkinja režije itd) su prezabavni, duhoviti, živopisni i simpatični i delovi vezani za njih su pravo osveženje i uživancija. Tu je i ekscentrični nemački glumac Gottfried (Lars Eideinger, koga znamo iz odlične serije "Babylon Berlin"), koji baš u duhu "Call My Agent" situacija konstantno pravi haos i zadaje probleme celoj ekipi. Inače tu je i jedna mala cameo uloga poznate američke glumice, ali neću spojlovati za one koji tek planiranju gledanje.

Osim preteranog trajanja (nepotrebnih 8 epizoda po 45 minuta) i prilično nedoslednog i proizvoljnog "šaranja" kroz žanrove i stilske pristupe, problem predstavlja prevelik broj (nedovoljno obrađenih) likova i površno obrađeni emotivni odnosi. Ovo se pogotovo odnosi na sve holivudske/američke junake koji su klišeizirano i sterotipno predstavljeni, što inače malo i jeste manir francuskih i drugih evropskih autora za koje su skoro svi Amerikanci površni moroni. Meni je lično žao što ova serija koja je imala neverovatan potencijal da bude zaista izvanredna, na kraju ostavlja "nja" utisak i pomalo izneverena očekivanja. Ipak, preporučujem je kao svojevrsno osveženje u moru jedno-te-istog sadržaja na platformama. Pogotovo ako ste filmski radnik, ikad išli (ili želili da upišete) filmsku akademiju, volite diskretni šarm francuske umetničke buržoazije kao i pariske enterijere - dajte joj šansu!