THE DROPOUT

 Ako vam je zanimljiva tema beskonačnosti i neuništivosti ljudske ambicije i gramzivosti, kao i ako imate generalnu skepsu prema kultu startapa, "unicorn" kompanija i celom tom hajpu, evo jedne mini serije koja će vam se dopasti. "The Dropout" se bavi slučajem bio-tech kompanije Theranos, koja je jedno vreme predstavljana kao tehnološko i finansijsko čudo, a njena predsednica i osnivačica Elisabeth Holmes bukvalno slavljena kao novi Steve Jobs. O ovom slučaju snimljen je i dokumentarac "The Inventor", koji možete pogledati na HBO, ali ja ipak preporučujem igranu seriju (dostupna na Disney+) jer je prilično zabavna i zanimljiva.

Iako sam pročitala reakcije nekih gledalaca da je Holmes (prilično uverljiva Amanda Seyfried) u ovoj seriji prikazana suviše apologetski ili blago, moj utisak nije bio takav - čini mi se da je vrlo uverljivo dočarano da se radi o osobi koja je sociopata, a moguće čak i neki vid graničnog psihopate, koja nije žrtva sistema, već naprotiv, neko ko ga je svesno zloupotrebio za ostvarivanje svojih (bolesnih) ambicija. Kao što smo u poslednje vreme mogli da vidimo iz mogih umetničkih i medijskih izvora, vrhunskih prevaranata ima dosta ("Inventing Anna" Sorokina, "Tinder Swindler" Simon Leviev, naš "lažni Norvežanin" iz gradske vlasti i mnogi drugi), ali ono što je meni bilo daleko zanimljivije je okruženje (što bi se na LinkedIn-u reklo "ekosistem") koje omogućava ovakvim pojednicima da neočekivano uspešno (neki i dugo, čak godinama) uspevaju da totalnim lažima i izmišljotinama obrlate jako mnogo ljudi i to onih za koje mislimo da su pametni, uspešni i nimalo naivni. Jedan od preduslova za ovo nasedanje je naravno jeziva pohlepa i panični strah da se ne propusti prilika za (brzim i velikim) profitom. Druga stvar je, kao u slučaju Holmes i Theranosa, generacijski jaz između bumera koji vode velike tradicionalne kompanije i milenijalsa sa startapima, gde se ova prva grupa oseća ugroženo i uplašeno zbog svog "neznanja" i svojevsrne zastarelosti, pa tako lakše nasedaju na prazne priče mladih slatkorečivih preduzetnika. Količina fraza i lažnih mudrosti kojima se Holmes služila je zaista fascinatna - napominjem da su mnoge replike u seriji doslovno ono što je prava Holmes govorila a što je zabeleženo na mnogobrojnim snimcima. Od grčkih filozofa pa do Yode iz Star Wars, Holmes prosipa misli koje deluju vizionirski ali su zapravo isprazne nebuloze. Naravno ona je bila veliki fan i poštovalac Steve Jobsa, pionira kulta tech-biz ličnosti, pa ga je imitirala ne bizaran način. Kao i slučaju "Inventing Anna", mislim da su junakninje prikazane dosta autentično, i ono što ne prestaje da me fascinira je kako su takve, očito užasne osobe, uspevale da impresioniraju i zavedu toliko (pametnih i ozbiljnih) ljudi. Ono što je zanimljivo, a što se i doslovno pominje u seriji, je činjenica da se Holmes zamera što je nanela veliku štetu (mladim) ženama preduzetnicama, jer će sada prema njima postojati podrozrenje i velika skepsa. Ovo (iako tačno) zvuči dosta jezivo, s obzirom na to za koliko se muškaraca ispostavilo da su prevaranti ili lopovi, pa to nije ni malo naudilo muškom delu poslovne (ili naučne) zajednice.

Što se tiče ostalih likova, mislim da je nedovoljno dočaran bizarni Sunny Bawani (Naveen Andrews), romantični i poslovni partner Holmes, za koga do kraja nismo baš potpuno sigurni ko je i šta je, odnosno kolika je zapravo bila njegova uloga u celoj prevari. Među sporednim likovima, raduje pojava omiljenih glumačkih lica kao što su Stephen Fry, William H. Macy, Alan Ruck ili Kurtwood Smith. Sama serija je prilično dinamična, nema previše nepotrebnih sporednih priča (kao što je bio slučaj sa pomenutim "Inventing Anna"), drži pažnju i vrlo solidno je režirana, osim par krindž momenata koji se odnose na njen bizarni odnos sa pop muzikom koja ju je očito inspirisala. 

Osim što je zaista zabavna i tera vas da uporno gledate dalje (čak i ako znate šta će biti na kraju), mislim da je serija važna jer doprinosi izvesnom raskrinkavanju (meni) odvratnog kulta silikonske doline, mladih milijardera večito gladnih para i moći, kao i hordi ljudi koji im se nekrtički dive iako zapravo dozivljavaju izvesno porobljavanje. Mada velika većina sličnih kompanija naravno nisu (potpuna) prevara kao Theranos, mislim da vredi malo razmisliti kome i čemu se kolektivno divimo...i zašto.