MO

 Ovaj jubilarni pedeseti post (ko hoće nek čestita LOL) posvećen je jednoj simpatičnoj seriji za koju postoji velika šansa da vam prolazi ispod radara, a ne bi trebalo da je tako.  Pre nekog vremena, pisala sam o seriji "Rami" i preporučujem koga zanima jedan malo akademskiji pristup serijama da baci pogled na taj rad. Ovo pominjem zato što je Mo(hammed) Amer prijatelj i bliski saradnik Ramy Youssefa, prvog iz ekipe mladih američkih muslimanskih stand up komičara koji je napravio uspešnu igranu seriju i time probio led za ostatak ekipe. Mo i Ramy su kreatori ove serije, Mo tumači naravno i  glavnu ulogu, dok Ramy ovaj put ostaje iza kamere (btw u seriji "Ramy",  Mo Amer igra jednu od glavnih uloga i tako sam uopšte i saznala za njega). Kao i u Ramijevom slučaju, serija je prilično zasnovana na biografskim činjenicama - Mo je Palestinac, čija je porodica prvo izbegla u Kuvajt, a potom tokom prvog zalivskog rata 1991. za Ameriku, tačnije Hjuston.  Mo iz serije, za razliku od ovog pravog, ima ogroman životni problem a to je da njegov status ni posle više decenija života u Americi nije rešen, on nema ni pasoš ni zdravstveno osiguranje (kao ni njegova majka i autistični stariji brat), pa mu je život ograničen na sivu zonu poslova i večito natezanje sa imigracionim. U južnjačkom ali vrlo multietničkom Hjustonu, druži se sa šarenolikom imigrantskom ekipom, devojka mu je Meksikanka, što mnogi misle i za njega jer je blago tamnoput, krupan i govori španski. Uz to je dosta zabavno što mnogo liči na muzičku zvezdu DJ Khaleda, što se u seriji non stop pominje. Tema teškog života imigranata obrađena je kroz komičan pristup, bez naglašenog cinizma ili besa, što je dosta zanimljiv i neuobičajen pristup. Uprkos gomili problema (koji se btw ni ne razreše do kraja sezone), Mo zadržava izvesni optimizam i feelgood pristup pripovedanju. Uprkos ovom dosta blagom i benevolentnom uglu, u seriji se kritikuju mnogi problemi američkog društva, od predrasuda prema imigrantima, preko licemerja i cinizma novobogataša iz tech startup zajednice, nemogućnosti probijanja klasnih barijera, a naravno i tromi i prekomplikovani sudski sistem koji u skoro pa kafkijanskom maniru ostavlja ljude na višegodišnjim mukama. Problematika muslimanske zajednice u SAD koju sam pominjala i u slučaju serije "Ramy", ovde ima i dodatni sloj pošto su u pitanju Palestinci (Rami je Egipćanin), pa se posatalja pitanje odnosa prema Izraelu, koje je ovde rešeno dosta ublaženo i kompromisno. Kao prvo, u seriji se pojavljuje par pozitivnih i simpatičnih jevrejskih likova, plus se u pričama o prošlosti u negativnom kontekstu uvek referiše na "Cioniste" a nikad na Jevreje ili Izraelce kao neprijatelje ili okupatore. Ovakav pomirljiv i optimistično-humoristički ton čine se kao prirodan izbor za ovakav stil sitkoma i možda neka naznaka da se u komediju opet vraća feelgood pristup koji je jedno vreme bio zamenjen isključivo nihilističkim i ciničnim diskursom. 

Dakle, ako želite da pogledate nešto zabavno, simpatično i smisleno, topla preporuka da bacite oko na ovu seriju koja je cela dostupna na Netflixu (na kome dodatno možete naći i neke snimljene stand up nastupe Mo Amera). P.S. Zanimalo bi me da li je maslinovo ulje koje ručno pravi Moova mama bolje od ovog našeg vodnjanskog :)))