ATHENA

Wow!

Iako sam po obrazovanju i delimičnom radnom stažu rediteljka, moram da priznam da me uglavnom nervira kada prilikom gledanja nekog filma/serije primetim kako se kolega jako trudio da se njegova režija vidi i da je gledalac bude svestan. Zaista mislim da su najbolji sadržaji oni kod kojih uopšte ne razmišljate kako je šta urađeno, nego vas hipnotišu i uvuku u sebe. ALI, postoje primeri gde je zanatsko umeće na toliko spektakularnom nivou, da se istovremeno dešavaju oba fenomena - u priči ste 100% a ujedno ne možete a da ne se divite tehnici, u ovom slučaju rediteljskoj i snimateljskoj. Bukvalno sve vreme sam mislila "bravo bre!", pre čemu mi to nije odvlačilo pažnju od suštine i poente filma.

Romain Gavras (da, naravno da je sin Coste Gavrasa, legendarnog novotalasnog grčko-francuskog reditelja), odavno mi je na radaru i to kao autor nekolicine najboljih muzičkih spotova u ovom veku, od kojih se najviše ističu "Bad Girls" od M.I.A. i "Gosh" Jamie XX-a. Čak se može smatrati i rodonačelnikom bizarnog fashion-art-političkog pravca "jihad glam" koji se najbolje vidi u prvopomenutom klipu. Iako mu "Athena" nije prvi celovečernji film, te ranije nisam još pogledala, ali po opisu mi se čini da je tek u ovom poslednjem potpuno primenio svoj prepoznatljivi stil koji je do tada "navežbavao" u kraćim formatima spotova i reklama. Francuski direktor fotografije Matias Bukar (Boucard) takođe ima ozbiljno iskustvo u muzičkim i reklamnim spotovima, ali i nekolicinu igranih filmova iza sebe. Film "Athena" je spektakularno iskustvo, gde se spaja savršeno koreografisan i visoko estetizovan pristup (kadriranje, pokreti, ali i kostim/scenografija, naravno i casting, kao i over-the-top ali spektakularna muzika), sa vrlo sirovom i dramatičnom pričom, nasiljem i jasnim ideološkim stavom (na koji ću se vratiti nešto kasnije). Malo je filmova koji deluju kao reklama ili muzički spot a da zaista i suštinski umetnički valjaju (primer za ovo prvo bio bi "Top Gun Maverick"), ali ovde je to u potpunosti uspelo.

U filmu se radi o svojevrsnom ustanku u fiktivnom siromašnom geto "projects" naselju "Athena" koje se nalazi u nekom neimenovanom velikom francuskom gradu. Grupa nepoznatih policajaca iz čista mira na smrt je pretukla muslimanskog trineastogodišnjaka, što naravno izaziva revolt stanovnika naselja. Poginuli dečak ima tri brata po majci, koji su i glavni junaci priče - jedan je policijski komandir, drugi vodi lokalnu narko bandu, a treći, najlmađi, postaje vođa ustanka koji vrlo brzo prerasta u totalni haos koji se otima kontroli. Ime "Athena" naravno nije slučajno, cela drama je vrlo inspirisana grčkom tragedijom, što se očitava kako u glumi, tako i u samom scenariju koji zbog toga na trenutke možda deluje nerealistično u smislu motivacija i postupaka nekih junaka. Glumci (čini mi se da su osim Dalija Bensallaha koji glumi Abdela, brata koji je policijski oficir, svi ostali prilično nova ili barem meni nepoznata lica), su izvanredno odbarani po izgledu i energiji i čak i uz problem nedovoljne ekspozicije likova i udubljivanje u detalje, odlično nose film. Atmosferski i suštinski, od prvog do poslednjeg kadra, sugeriše se izvesna beznadežnost, odnosno pesimistični pogled u kome sve što može da pođe po zlu polazi po još gorem, a nade nema ni vidiku. Neću spojlovati, ali na samom kraju dešava se svojevrsno otkriće/objašnjenje koje je u smislu "rasplitanja" zapleta ok (mada malo i banalno) ali po meni ideološki problematično odnosno jednodimenzionalno, pa i naivno. Uz potpuno poštovanje autorovog stava o tome na kome je krivica za haos u koji francusko društvu upada - btw i u samom filmu se neredi šire po celoj zemlji, pa tako na TV vestima vidimo naslov "Francuska u građanskom ratu", a ne zaboravimo i na neke druge sadržaje, na primer film "Bac Nord" ("Stronghold") u kome je zaplet takođe baziran na zatvorenom i pobunjenom getu u koji franscuska policija bukvalno ne sme da uđe a da ne dođe do haosa i krvoprolića, meni se čini da je ovakav pojednostavljen i i vrlo kulturno-buržoaski pogled na svet pomalo promašen. Ali ok, tema je svakako za neku drugu i ozbiljniju raspravu. Inače, jedan od razloga zašto mi je već par godina francuska književnost ali i film/serije u samom vrhu favorita, je upravo to što se gotovo uvek, bez obzira na format, žanr ili siže same priče, svi autori u priličnoj  velikoj meri bave problemima posledica kolonijalizma, raslojavanja, rasizma, kapitalizma i ostalih rak rana koje uništavaju francusko društvo a rešenja za to se teško naziru.

Gledanje ovog filma je apsolutni MUST, pa predlažem da večeras otkažete sve obaveze i hitno pustite Netflix.

Ko je već gledao, utisci?