INDUSTRY

 

Upravo je završena druga sezona serije "Industry" na HBO. Čini mi se da već možemo govoriti o svojevrsnom podžanru "drama iz sveta finansija gde su svi odvratni ali ipak volimo da ih gledamo",  kome pripadaju već svima poznate i mnogima omiljene serije "Billions" i "Succsession". Dakle opet smo u svetu berze, miliona, trejdovanja akcijama, bogataša, ali i onih koji tek žele to da postanu - brzih, mladih i uspeha gladnih. Radnja je smeštena u London (mada sam grad jako malo vidimo, mogli su realno da snimaju i u west 65), vreme je sada, pominje se i pandemija, dakle realnost. U prvoj sezoni upoznajemo novu generaciju berzanskih brokera koji pravo sa prestižnih fakulteta širom SAD i UK dolaze da rade u londonskoj ispostavi imaginarne multinacionalne fensi finansijske kompanije. Neki su bogataška deca navikla na taj svet (Jasmin, naslednica izdavačke imperije iransko-britanskih milionera) a neki su potpuni autsajderi (Harper, Afro-Amerikanka skromnog porekla). Kroz bizarne međusobne drugarsko-takmičarsko-ljubavne odnose, kao i svojevrsno nadgornjavanje sa "starom gardom" (kakav je šef trejderskog odeljenja i meni najazanimljiviji lik u celoj seriji, Erik Tao), upoznajemo surovi i beskrupolozni svet finansija, gde je jedina svetinja novac i to onaj koji je upravo zarađen. U drugoj sezoni, stvari se dalje komplikuju, opstanak cele londonske podružnice je pod znakom pitanja, kao i mnoge pojedninačne karijere. Pored ovih poslovnih zavrzlama, solidan screen time odlazi na beskonačne scene seksa u kojima učesnici baš i ne biraju s kim će i koga će (muško, žensko, stariji, mlađi, kolege, klijenti - everything goes) kao i na konstantno šmrkanje kokaina, koga u seriji ima više nego na škaljarskom tankeru. Kao što to već postaje svojevrsna karakteristika ovakvih serija, svi likovi su potpuno užasne osobe, koje doduše manje ili više za to imaju neko opravdanje (porodične traume, kriza srednjih godina, psihički problemi, zavisnost itd), ali se svaka naznaka pokajanja, iskupljenja ili pokušaja da se uradi nešto pozitivno vrlo brzo pretvara u novu priliku za propast i/ili ispadanje potpunim smradom. Sa pravom se postavlja pitanje zašto uopšte onda gledamo ovakve sadržaje, u kojima se namerno i sistematski negira svaka vrlina, nada ili bilo šta pozitivno? Možda je razlog svojevrsni misery porn osećaj, zapakovan u atraktivnu, dinamičnu i živopisnu formu, kao i vrlo solidan nivo zanatske realizacije (ne baš "Succsession" majstorstvo, ali to je neki željeni pravac). Inače, jako zabavan je "inception" momenat u drugoj sezoni u kojoj se pominje Kendal Roj, već legendarni junak pomenute serije iz bratske HBO produkcije. 

Da li je ovo serija kojoj treba posvetiti vreme? Meni je bila zabavna i držala mi je pažnju uprkos tome što ne mogu ni dan danas da pohvatam šta je short-ovanje akcija lol, kao i činjenici da su svi junaci zli. Ako niste iz ovih finansijsko-gramzivih voda, biće vam sasvim okej odmor za mozak a daće vam malo i osećaj "hvala bogu da ne moram da budem ovakva osoba", tako da moja preporuka je da se baci pogled i seriji pruži šansa!