JIMMY SAVILE: A BRITISH HORROR STORY

 Razmišljala sam da li da uopšte posvećejum pažnju ovome. Ne pamtim da sam gledala neki sadržaj sa toliko ružnoće u svakom kadru. Za 170 minuta trajanja ovog dvodelnog TV dokumentaca, možda par minuta ukupno ne gledate nešto odvratno. Vratiću se kasnije na te neodvratne kadrove. 

Biće spojlera ovaj put, ali verujte to je za vaše dobro!

U centru ove (zaista horor, ali ne na simpatičan žanrovski način) priče je izvesni Džimi Sevil (Jimmy Savile), britanski TV voditelj koji je skoro 50 godina bio ogromna zvezda i legenda BBC-ja. Proslavio se prvo kultnom TV emisijom "Top Of The Pops", programom koji je bio apsolutni MUST za svakog izvođača pop muzike od šezdesetih pa sve do devedesetih godina, a zatim i emisijom "Jim'll Fix it" u kojoj je ispunjavao želje dece iz cele Britanije. Nešto kao Branko Kockica na sterodima, Džimi svoju popularnost koristi i u dobrotvorne svrhe, pa u više navrata uspeva da sakupi na desetine miliona funti za razne humatirane ciljeve. Tokom tih akcija, postaje doslovno lični prijatelj princa Čarlsa i princeze Dajane, kao i premijerke Margaret Tačer, na čije urgiranje dobija i "knighthood" odnosno titulu Sir od kraljice Elizabete, a susreo se srdačno i sa Papom Jovanom Pavlom II. Džimi je inače bio iz Lidsa, siromašno dete iz rudarske porodice, posvećeni katolik, izgledao je neshvatljivo ružno i odvratno, oblačio se ekscentrično i bizarno, nije vadio tompus iz usta i bacao je forice koje su i tada bila na ivici dobrog ukusa. Umro je u 85. godini prirodnom smrću. Tek posle njegove smrti, utvrđeno je da je tokom skoro 50 godina seksualno zlostavljao na stotine ljudi, uglavnom maloletnih devojčica. Većina žrtava potiču iz ranjivih kategorija kao što su fizički i pshički bolesnici, deca iz popravnih domova, ali i neka "obična" deca koju je nalazio u crkvi (!). On za to nikad nije odgovarao iako ga je policija par puta saslušavala pred sam kraj života, ali optužbe su odbačene. Tako je ovaj frik uspeo da prođe nekažnjeno, osim ako je zaista otišao u pakao (čega se sam pribojavao po sopstvenim rečima, pa se zato toliko zdušno bavio humanitarnim radom). 

Iako je priča fascinantna, ovaj dokumentarac to nije. Traje užasno dugo i gotovo sve vreme gledamo njegovu nevrovatno ružnu i antipatičnu pojavu, kao i njegove fanove, koji ne izgledaju ništa bolje. U celom filmu pokvarene i grozne zube nemaju samo princeze Dajana, Mik Džeger, Kajli Minog, deca i neke devojke/žene koje su bile njegove žrtve. Ova količina screen time-a posvećena ružnoći, doslovno izaziva mučninu i posle odgledanog filma se osećate kao još jedna žrtva ovog monstruma. Ideja autora je bila da u prvom (dosta dužem) delu filma jako detaljno i podrobno iznese sve o Džimijevom uspehu, njegovim uticajnim prijateljima i ogromnoj slavi, dok se samim zločinima film bavi tek u drugoj polovini drugog dela. Vidimo i čujemo samo par žrtava, što je možda uslovljeno time što je prošlo mnogo decenija a verovatno mnoge od njih nisu želele pred kamere, zatim jednog policajca, kao i jednog novinara koji je istraživao Džimijev slučaj. Katarze ili razrešenja nema, oseća se samo gorčina i očaj što je ovaj ludak prošao nekažnjeno a žrtve ostale uskraćene za pravdu. Moglo bi se pomisliti da je ovo samo još jedan misery porn, ali zapravo mislim da je priča bitna iz jednog posebnog razloga - naime sve žrtve su mislile da su jedine, da se samo njima to dešava i da su nekako za to krive ili odgovorne. Tek devedesetih, pojavom interneta i prvih foruma (neka UK verzija naše "Krstartice"), žrtve su se povezale i počele da razmenjuju iskustva, a naravno novinari i policija su to kasnije iskoristili da se slučaj razreši i istina iznese na videlo. Zbog ovoga je važno da shvatimo da je današnja kultura otkazivanja, aktivizam na društvenim mrežama, #meetoo pokret i sve ostalo zapravo jako bitno. Iako nas ponekad neke stvari možda iritiraju u svojoj preteranosti, uspostavljeni sistem brzog povezivanja ljudi, otkrivanja istine i pre svega davanja glasa malim običnim ljudima (posebno žrtvama), a ne samo predstavnicima establišmenta i medija, užasno je važan i koristan. Nadam se da Džimi gori u paklu, a vama ne preopručujem da gledate ovaj dokumentarac jer ćete se osećati  užasno. Ko baš hoće, dostupan je na Netflixu.