ЭПИДЕМИЯ / TO THE LAKE

Odavno nisam odgledala ovakav misery porn, a opet nisam odustala i gleda mi se još! Druga sezona postoji, ali za sada je nedostupna, pa ako neko ima neku ideju gde je pronaći nek dojavi (wink wink).

Ovu rusku "high quality" (ovo nije moj lični utisak, već znači da ispunjava sve kriterijume ovog akademskog pojma) seriju iz 2019. teško je gledati iz više razloga. Prvo, priča počinje epidemijom nepoznate bolesti koja opet liči na koronu, samo je daleko jača i ubojitija pa skoro svi zaraženi odmah umiru. Drugo, u seriji imamo scene kolona ljudi koji beže iz Moskve, neki od njih ka finskoj granici, što naravno evocira ovo što se na žalost upravo sada dešava, doduše ne zbog bolesti već rata i mobilizacije. Ono što je možda najgore je zapravo to da se serija ponajmanje bavi opasnošću od same bolesti, pravi strah potiče od drugih ljudi, koji u neverovatno kratkom roku dokazuju da je čovek čoveku vuk i pokreće se lavirint zločina, nasilja i užasne surovosti, u kome se retki primer(c)i empatije i čovečnosti sa malo nade za uspeh bore za opstanak sebe i svojih najbližih. U centru priče je jedna "proširena" porodica: Sergej (igra ga odlični estonsko-ruski glumac Kirill Käro), sa svojom bivšom ženom i malim sinom, kao i sa sadašnjom partenerkom i njenim odraslim autističnim sinom, plus ostarelim ocem alkoholičarem, u društvu komšije, priprostog novobogataša (odlično ga tumači Aleksandr Robak) i njegove problematične male familije, pokušava da pobegne na sam sever zemlje, u daleku snežnu pokrajinu Kareliju na granici sa Finskom, ne bi li u izolovanoj staroj vikendici našao spas kako od epidemije, tako i od hordi naoružanih paravojnih zlikovaca koji uništavaju sve pred sobom. Taj road trip pretvara se u jezivu avanturu prepunu patnje i bizarnih događaja, pri čemu se spoljna opasnost prepliće sa unutrašnjim porodičnim i psihološkim problemima kojih je na pretek. Sve moguće mane (ovo je baš blaga reč) ruskog društva ispoljavaju se na najgori mogući način, od alkoholizma, preko surovosti, siromaštva, do razočarenja svojevrsnih "gubitnika tranzicije" (što je tema koja nam je više nego dobro poznata). Prosto je neverovatno da se ruski autori odlučuju za ovako iskren i samokritičan pristup, pogotovo u svetlu sveprisutnog narativa u zapadnim sadržajima gde su Rusi (kao i ostali Sloveni) po pravilu prikazani u isključivo izrazito negativnom i/ili karikiranom svetlu. Sam kraj serije donosi još jedan sloj paranoje, neću spojlovati ali ću reći da je i ta vrsta straha prilično opravdana, pri čemu napominjem da ne znam šta se dešava u drugoj sezoni i da li se priča nestavila u tom pravcu. Inače serija je nastala po popularnom romanu "VongOzero" savremene ruske autorke Jane Vagner (Яна Вагнер).

Da li gledati ovu seriju? Ako trenutno osećate anksioznost i brigu oko svega što se dešava u svetu, možda bi trebalo da preskočite ovaj uznemirijući sadržaj, ali ako volite da gledate hororične filmove/serije katastofe, evo prilike da pogledate nešto neobično i dosta dobro. Takođe, ne znam koliko ćemo u budućnosti uopšte biti u prilici da gledamo kvalitetne igrane sadržaje iz Rusije, tako da možda je dobra prilika da iskoristite i bacite pogled. Serije (S01) je dostupna na Netflixu. 

P.S. ko je gledao, pište kako vam se svidela!