CANDY

 Ne znam dokle će potrajati ovaj "true crime" talas, ali što se mene tiče vreme mu je za povlačenje. Iako kriminalistički zapleti jesu svojevrsni zicer i dobar okvir za pričanje bilo koje priče, čini se da je preobilje ovakvih sadržaja počelo ozbiljno da se odražava na kvalitet, not in a good way. 

Ova mini serija inspirisana je istinitim događajem iz 1980. godine i odmah tu možemo naći jedan od ključeva za atraktivnost a to je sama epoha - vreme užasnih frizura, brkova, nesnosne mode ali i izvesne naivnosti i bezbrižnosti u kojoj je živela američka srednja klasa. U oklini Dalasa u Teksasu nalazi se tipičan middle class gradić, gde očevi rade u tada jako aktivnoj elektronskoj/telekom industriji, a mame se bave decom i kućom i takmiče koja će biti svestranija i uspešnija domaćica. Lokalna zajednica okuplja se u maloj protestantskoj crkvi (u kojoj je pastor(ka) jedna Afro-Amerikanka, što je svakako zanimljivo s obzirom da se radi o južnjačkoj državi), gde se organizuju aktvnosti za decu, igra odbojka i svi se druže. U tom all-american okruženju, dogodi se svirep zločin u kome jedna od domaćica biva doslovno iskasapljena sekirom. Pošto ovo nije "Agata Kristi" tip krimića, mi zapravo odmah u prvoj (inače po kvalitetu ubedljivo najboljoj!) epizodi saznamo ko je izvršio zločin, ali ostatak epizoda bavi se rasvetljavanjem i pokušajem objašnjenja zašto se i kako taj neočekivani i jako bizarni slučaj uopšte dogodio. Naizgled idealna domaćica Candice "Candy" Montgomery koju tumači Jessica Biel (i da odmah spojlujem malo - da, u seriji glumi i njen muž Justin Timberlake, iako nije potpisan na špici), trebalo je da bude centralna figura koja nosi ovu seriju, što i jeste ako se gleda screen-time, ali suštinski je veliki promašaj. O ovoj bizarnoj ženi do kraja ne saznamo dovoljno, odnosno ostaje otvoreno više mogućnosti za tumačenje, a takođe izostaje i izvestan etički ugao, tako da kao gledaoci ostajemo totalno uskraćeni kako za potpuno razrešenje slučaja tako i za osećaj (neke vrste) pravde. Istini za volju, ovo nije prva serija ili film iz "true crime" žanra koja ima ovakav problem. Mislim da je to zbog toga što su realni zločini (iako nesporno u percepciji dela publike imaju veću težinu od onih izmišljenih od strane književnika ili scenarista) zapravo često izuzetno banalni (o ovoj temi je na jednom višem nivou već sve rekla velika filozofkinja Hanna Arendt), lišeni bilo kakve suštine, dubine ili nekog smisla. Ova serija tu činjenicu još naglašava samim okolnostima koje su prilično nebitne, besmislene i "random", tako da ne postoji čak ni bazični osećaj nekog "zločina iz strasti" ili bilo čega iole fatalnog, sudbinskog ili važnog. Ovde zapravo sve potiče od jedne duboke ispraznosti, neizdržive dosade, kao i od pritiska nametnutnih vrednosti, čak više puta u dijalozima doslovno opisanih sintagmom "šta će ljudi da pomisle". Naravno da sve ovo može (i treba) da bude tema za proučavanje i umetničku interpretaciju, ali ovde je to urađeno potpuno površno, ofrlje i banalno, tako da na kraju bukvalno ne shvatamo zašto je ova priča uopšte i snimljena. Dodatni problem (koji priznajem, možda malo i učitivam) je svojevrsna mizoginija - iako deluje da serija adresira neke važne ženske probleme (pritisak okoline od malih nogu, potisnuta seksualnost, svođenje identiteta na majku i domaćicu itd), ona zapravo prikazuje kako je posledica tih problema potpuno sumanuto i/ili jadno ponašanje (ne mislim samo na ubicu, već i žrtvu a  i neke sporedne likove), gde žena nema drugi način da se bori osim da postane agresivna životinja ili iskasapljeni plen. Istini za volju, muški likovi su većinski takođe prikazani u najgorem mogućem svetlu, tako da je zapravo ovde prisutna jedna opšta mizantropija.

Kao što sam nagovestila na početku, jedino zabavno je gledati zaista odličnu art direkciju koja dočarava epohu (entrijeri, kostim, maska, frizure). Lice prelepe Džesike Bil sa bizarnim naočarama i mini-valom zaista je pogodno za poster i privlačenje gledalaca, ali mimo toga, nema šta mnogo da ponudi. U seriji se inače pojavljuje i (meni) urnebesan komičar Timothy Simons - znamo ga najviše po genijalnom liku nepodnošljivog  Džone Rajana iz kultnog sitkoma "Potpredsednica" ("Veep"). Žao mi je što ni njegov lik nije dobio više dubine i prostora, pa se (kao i lik policajca koga tumači Justin Timberlake), sveo na polu-smešnog polu-debila prema kome ne možemo da osetimo nikakvu emociju. Moram da izdvojim odličnu mladu glumicu, devojčicu Antonellu Rose koja igra malu Kristinu, ćerku žrtve - zaista neverovatno simpatično, lepo i talentovano dete kome predviđam izuzetnu karijeru.

Ukratko, ovo je serija koja se komotno preskače, sem ako baš umirete od dosade ili (ne daj bože) imate koronu a time i višak slobodnih sati koje treba ubiti ispred tevea. Ako ipak hoćete da vidite Džesikine  loknice, tu je Disney Plus.