EVROPSKO PROLEĆE, Kaspar Koling Nilsen

Ljudi, ova knjiga je must read! Ako baš nemate vremena, preskočite moj tekst i odmah je kupite/pozajmite! Ako vas ipak zanima zašto biste joj posvetili pažnju i vreme (napominjem, nije baš kratka), evo mog utiska:

Kaspar Koling Nilsen (Colling Nielsen) je danski pisac, rođen iste godine kao i ja (kvalitet nije slučajan LOL) i "Evropsko proleće" mu je ako se ne varam treći objavljen roman, a prvi preveden na naš jezik (izdavač Booka, prevod Radoš Kosović - inače isti prevodilačko/izdvačaki tim koji stoji i iza srpskog izdanja izvanredne knjige "Kopenhaška trilogija" o kojoj će uskoro pisati!). Knjiga je izašla 2019. i čini mi se da smo jedno od prvih ne-skandinavskih tržišta na kome je već objavljena, za šta velika pohvala izdavačima na brzini i aktuelnosti!

Odmah da naglasim da ovde nije reč o nordic noiru niti bilo čemu iz krimi domena, što ljudi često pomisle kad su u pitanju skandinavski savremeni pisci, već se radi o jednoj (blago) SF priči, koja je zapravo vrlo duboka i zanimljiva studija današnjeg društva. Kad kažem "blago SF", mislim na vreme koje je malo ispred nas, slično kao na primer u knjizi "Pokoravanje" Mišela Uelbeka (Michel Houellbecq, "Soumisson", 2015, kod nas izdala Booka), sa kojom ovaj roman ima izvesne dodirne tačke. Radnja se odigrava u Danskoj, u vrlo bliskoj budućnosti, koja se od sadašnjosti sasvim malo razlikuje - sa jedne strane tehnologija i nauka su nešto naprednije (uglavnom u oblasti medicine, robotike i AI tehnologija), a sa druge, situacija sa imigrantskom krizom i tenzijama između lokalnog evropskog stanovništva i muslimanskih doseljenika je eskalirala do razmera stalnih otvorenih sukoba i nemira. Pošto je Danska jedna organizovana i napredna zemlja (ovo ne mislim ironično), pokreću se dve inicijative koje zapravo obelažavaju život junaka ove knjige - jedne srednjeklasne tročlane kopenhaške porodice i njihovih prijatelja. Prva inicijativa se odnosi na izgradnju veštačkog, ali humano zamišljenog grada u Mozambiku u Africi, sa eksteritorijalnim danskim statusom, u koji se (prisilno) iseljavalju  uglavnom "problematični" muslimanski građani. Druga je izgradnja utopijske zajednice Loland blizu Kopenhagena, u kojoj će živeti sam krem danskog društva - najistaknutiji naučnici, umetnici, intelektualci i bogataši, u potpuno idealnim uslovima u kojima se kombinuje povratak prirodi i tradiciji sa jedne, sa najnaprednijim tehnološkim inovacijama sa druge strane. Kako se u (oba) utopijsko/distopijska projekta snalaze junaci - neću spojlovati, ali zapravo kroz njihove lične priče, autor istražuje različite aspekte (ponajviše etičke i sociološke naravno) neminovnog "napretka", koji zapravo predstavlja potpuno različitu stvar u zavisnosti od toga kom sloju društva pripadate. Među glavnim junacima su galerista Stig i slikar Kristijan, dva sredovečna i blago problematična karaktera, kroz koje se dosta kritički adresira i svet savremene umetnosti, kao još jedne bitne "grane" života progresivnog građanskog sveta zapadne Evrope. 

Kvalitet ove knjige je kako u izuzetno maštovitom (i često decentno duhovitom) sadržaju, tako i u nelicemernoj analizi i kritici društva, ali i pametnom narativnom stilu koji prilično složenu priču ne komplikuje i ne otežava, već naprotiv, lagano vodi čitaoca, polako mu otkrivajući sve veće dubine i sve ozbiljnija pitanja koja se nameću. Savremeni skandinavski  pisci uglavnom se ne bave "kićenjem" jezika i stila, niti preopterećuju naraciju prevelikim brojem meta-sadržaja ili (auto)citata, pa tako ni kod Nilsena nećemo naći puno komplikvanih višeslojnih referenci ili intelektualističkih značenjskih fusnota. Pomenula sam paralelu sa "Pokoravanjem", a postoji i izvesnih dodirnih tačaka sa Begbedeovom knjigom "Život bez kraja" ( Frederic Begbeider, "Une vie sans fin", 2018, kod nas izdala Booka). U prvom slučaju, slična je tema (eskalacija sukoba sa muslimanskom manjinom u evropskim zemljama), dok je sličnost sa Begbedoem u interesovanju za temu transhumanizma, odnosno težnju (uglavnom elite!) da inovativnim naučnim sredstvima (koja samo oni mogu da priušte!) postignu produžavanje mladosti, odnosno ultimativno i besmrtnost. Na jednom mestu, kroz zabavni monolog mladog psihoterapeuta koji leči jednu od junakinja od anoreksije, pojavljuje se zaista duhoviti osvrt na poznatu dečiju priču "Vini Pu" kroz dijagnostifikovanje mentalnih bolesti životninja junaka. Inače, pitanje odnosa ljudi i životinja, njihove inteligencije i instinkta, uloge i međuzavisosti, zanimljivo se tretira kroz dva posebna junaka knjige - svraku i psa (koji je uz to jedna od meni omiljenih rasa - aljaški malamut!).

Zaista mislim da nećete pogrešiti ako se odlučite za ovu knjigu, jer odavno nisam pročitala nešto ovako zanimljivo, zabavno ali pre svega relevantno i tačno, na mnogo nivoa. Verujem da postoji ozbiljna šansa da neko otkupi prava i napravi film ili seriju, jer je roman izuzetno pogodan i za takav umetnički format.

Hitno svratite u bilioteku ili knjižaru, a zahvalite mi kasnije :)