"Sr."

 Malo je glumaca koje obožavam u tolikoj meri i tako dugo kao Roberta Downey Jr. Od klinačkih dana sam njegov najveći fan i sećam se koliko sam brinula kad je zbog narkomanije bio u životnom kanalu i kad je pretilo da će mu karijera propasti, kao i sreće kad se izvukao a potom i "vaskrsao" kroz spektakularan uspeh zahvaljujući liku Tonija Starka u Marvel serijalu. Takođe mi je drago što je RDJ ne samo multimilioner, već i heroj GenZ ekipe, naravno zahvaljujući pomenutom Marvelu, a što istovremeno nastavlja da radi i na drugim projektima (koji se ne plaćaju desetinama miliona dolara kao MCU filmovi). Jedan od tih projekata iz ljubavi, verovatno za njega i najznačajniji, je upravo ovaj dokumentarac - "Sr.", posvećen njegovom ocu, reditelju Robertu Downey Senioru. Naravno pošto sam bila opsesivni fan i čitala (u to vreme pre interneta, kopajući po magazinima i novinama!) sve o RDJ, znala sam da mu je otac bio filmski režiser, ali ne holivudska A klasa već deo njujorške underground low budget scene, ali nisam imala prilike da te filmove i pogledam. U ovom dokumentarcu, nalazi se pregršt inserata iz njegovih radova i moram da priznam da je nivo trasha i ludila na zavidnom nivou. Ne bih se usudila da ga baš uporedim sa legendarnim Belaćevićem iz "Dečaka iz Junkovca", ali nije ni daleko :). Neki njegovi filmovi su totalni dadaizam, neki imaju i sloj pobune/protesta u duhu burnih šezdestih, a zajedničko im je da su prejeftini, ekscentrični i van svih mainstream tokova. U nekim od tih uradaka igrao je i RDJ kao mali dečak i tu dolazimo do momenta ludila njihovog porodičnog odnosa. Naime Senior je ne samo davao sulude uloge svom malom sinu u potpuno neprimerenim filmovima, već mu je i omogućio (pa čak i ohrabrio) da već u jako mladim godinama počne da eksperimentiše sa drogom, što svi znamo kako se posle nastavilo. Ovakav bizaran odnos svakako podseća na život pevača RHCP Anthony Kiedisa, koji u svojoj autobiografskoj knjizi "Žive rane" ("Scar Tissue") opisuje kako ga je otac usmeravao ka drogama i seksu sa starijim ženama, i to kad je imao tipa 12 godina. U mnogim intervjuima RDJ je navodio da je njegov odnos sa ocem komplikovan, ali u ovom filmu se to zaparavo ne vidi, sve čemu svedočimo je empatija, toplina i ljubav jednog zrelog, sabranog i uspešnog muškarca prema svom ostarelom ocu koji je na samom kraju života. Jako mi je zanimljivo što sam ovaj dokumentarac pogledala samo dan posle filma "Stutz" (a inače skoro da uopšte ne gledam dokumentarce!), jer imaju mnoge dodirne tačke: oba su iz vizure holivudskih zvezda u srednjim godinama koje žele da odaju počast starijoj muškoj figuri koja im puno znači u životu. Takođe, dramatrugija i estetika su slične - fotografija je crno-bela, a tokom radnje imamo referisanje na sam film, gledanje materijala, diskusiju o njegovom nastanku itd. Dalje, oba starija muškarca (Robertov otac i Džonin psihijatar) su u poznim godinama i oboleli od iste, Parinksonove bolesti. Za razliku od Dr Staca koji je i dalje u prilično dobrom zdravstvenom stanju, Robert Senior je tokom snimanja filma i preminuo, a njegovi poslednji susreti sa porodicom su zabeženi kamerom. Osim potvrde koliki je RDJ car u svakom smislu, zanimljivo je bilo upoznati i njegovog oca koji je zaista bio jedna specifična figura, izuzetno naočit čovek čak i u starosti i bolesti,  u nekim stvarima jako sličan svom sinu, a u nekima potpuno drugačiji. Takođe, zanimljivo je osvestiti koliko su u prethodnim decenijama umetnici zapravo imali više slobode i prostora, što je imalo kako dobre, tako i loše strane naravno. Lik kao Robert Senior u današnje vreme bio bi zasigurno odavno kenselovan, a i sam RDJ možda ne bi tako "lako" prebrodio svoje padove i vratio se kao super-zvezda mainstream Holivuda. 

Od mene velika preporuka da se pogleda film, pogotovo ako ste iole Downey fan (ima li uopšte neko ko nije!???). Dostupan je na Netflixu. Uživajte - ja jesam!