STUTZ

 Retko pišem o dokumentarcima zato što ih retko i gledam, jer moram da priznam da nisu my cup of tea i baš retko mi se desi da me neki uopšte privuče a pogotovo oduševi. Kod filma "Stutz", dve stvari su me navele da ga pogledam: veliki sam fan Džone Hila (Jonah Hill) plus mi je jako zanimljiva tema - dvosmerni odnos psihijatra i pacijenta. U prethodnom blogu povodom serije "Patient", već sam rekla da sam ljubitelj "shrink" sadržaja i da mi nije ni najmanje dosadno da satima gledam dijalog zanimljivih ljudi u jednom zatvorenom prostoru. U ovom dokumentarcu ista je postavka: poznati glumac pred kamerama razgovara sa svojim dugogodišnjim psihoterapeutom, Filom Stacom (Phil Stutz), kako sam odmah navodi iz dva razloga - prvi je želja da metode i "oruđa" koja je Dr Stac tokom svoje višedecenijske psihijatrijske prakse osmislio, a koje su Džoni lično pomogle, sada podeli i učini dostupnim hiljadama drugih ljudi i omogući im da poprave kvalitet svog života. Drugi motiv je posveta i zahvalnost ovom zanimljivom čoveku, koji je u već ozbiljnim godinama, a uz to oboleo od Parkinsonove bolesti, pa je ovo i neka vrsta spomenika za budućnost, dok je on još uvek u relativno dobroj formi i u mogućnosti da govori pred kamerom. Film je blago estetitzovan, pre svega izborom crno-bele tehnike i vrlo sofisticiranog kadriranja, a dramaturški osmišljen kao uzajamni intervju i/ili analiza dva sagovornika, koji su odnos pacijent-terapeut očigledno preneli na viši, prijateljski nivo, pun empatije i ljubavi. 

Pristup doktora Staca zanimljiv je pre svega zbog njegovog uvida da tradicionalni terapeuti premalo daju pacijentima konkretne savete i rešenja (zapravo mnoge škole to smatraju najstrože zabranjenim!). On se odlučio na drugačiji pristup, pa je tako osmislio set metoda, koje definisane, odnosno ilustrovane u vidu jednostavnih "čiča gliša" skica pomažu pacijentima da prebrode određene teškoće. Zabavna je opservacija Džone Hila kako je apsurd da profesionalci koje plaćaš samo sede i slušaju, dok prijatelji "idioti" koje nisi ništa pitao, umesto slušanja rado daju savete. Dr Stac u tom smislu menja paradigmu i zanimljivo je upoznati se sa nekima od tih metoda (mada moram da priznam da neki saveti deluju malo kao otkrivanje tople vode, ali verujem da u širem kontekstu i direktnim seansama naravno nije tako!). I Hil i Stac imaju svoje lične probleme o kojima otvoreno govore, od toga jednu sličnu traumu (gubitak bliske mlade osobe u porodici), a meni je posebno fascinantno koliko se Hil i dan danas, posle spektakularnog uspeha u karijeri i svetske slave, i dalje jako teško nosi sa svojim problemom sa viškom kilograma. Ono što mi se dopalo, da iako je holivudska zvezda, Hil ima popriličnu svest o tome ko je i koliko je privilegovan, te nemate osećaj bizarne kuknjave zbog first world problema (kao u trenutno aktuelnom, sramotno lošem dokumentarcu "Harry and Meghan"), već se zaista svako sa njim može poistovetiti, pa uvide i "rešenja" o kojima se govori možda i primeniti na neke svoje probleme.

Ovo nije remek delo zbog kog nećete spavati, ali je zanimljiv, rekla bih i koristan i uz to sasvim zabavan dokumentarac, pa preporučujem da mu posvetite vreme i pažnju. Dostupan je na Netflixu, pa bacite pogled!