THE PATIENT

 Evo jedne serije koja na papiru deluje kao sadržaj iz mojih snova - kreatori su ljudi koji stoje iza genijalne serije "The Americans" (Joel Fileds i Joseph Weisberg), u glavnoj ulozi je božanstvo Steve Carell, a u centru pažnje je odnos izneđu jednog psihijatra i njegovog pacijenta. Naravno prva asocijacija bila mi je serija "Na terapiji", franšiza potekla od izraelske serije "B'Tipul", čiju američku ali i domaću verziju sam obožavala. I, kako je sve to ispalo na kraju?

"The Patient" je serija o sredovečnom psihijatru Alanu Straussu (Steve Carell), kome na terapiju dolazi mladi Sam (odlični Domhnall Gleeson), pacijent koji odmah ispoljava dosta čudno ponašanje, ali ga doktor otvorenog srca prima i pokušava da radi sa njim, iako mladić očito mnogo toga krije i nešto "mulja". Ispostavlja se da je Sam serijski ubica koji želi da ga dr Strauss izleči od patologije koja ga tera na zločine. Pošto se plaši da će ga doktor prijaviti policiji kad sazna za nejgova zlodela, Sam ga kidnapuje i drži zatočenog u suterenu svoje kuće, ne bi li ga na taj način lečio. Tokom tog zarobljeništva, odvija se složena drama između pacijenta kidnapera i njegovog terapeuta zatočenika. Naravno, neću vam spojlovati razvoj situacije niti kraj. Ko se seća serije "Na terapiji", zna da smo i tamo imali situaciju da se 90% radnje odvija u zatvorenom prostoru, u jednoj sobi, i da je sva drama iskazana kroz dijaloške scene. Ovde je isti slučaj, naravno uz dodatak zločina i bizarnih triler okolnosti. Dobra, često i odlična stvar su zanimljivi dijalozi kao i besprekorna gluma Carella (koji opet dokazuje da je prevazišao svoj komičarski kalup i da je izvanredan dramski glumac, koji je uz to spektakularan primer kako neko može sa godinama da izgleda sve bolje!) kao i Gleesona (znamo ga naravno iz "Harry Pottera" i novijih nastavaka "Star Wars") koji je ovde imao daleko težu ulogu da iznijansirano ali ne patetično dočara osobu sa teškom duševnom patalogijom. Njihov odnos je autentičan i uverljiv a sve vreme nas drže u neizvesnosti da li će i kada da pređe granicu (i u kom smeru!). Kod oba lika veliku ulogu igraju njihove "back stories" - kod Sama to je otac zlostavljač, a kod Dr Straussa njegov komplikovan odnos sa sinom (i donekle nedavno preminulom ženom), kao i dodatni sloj određen njegovim jevrejskim identitetom. Taj element po mom ukusu odlazi predaleko, kada se forsiraju jako direktne (usuđujem se da kažem i granično banalne) reference na nasleđe holokausta. Ubacivanje koncentracionih logora možda nije bilo neophodno da se dočara dubina i komplikovanost situacije, ali to je legitiman izbor i odluka autora koju ne želim da dalje preisipitujem. Mana serije je izuzetna sporost i repetitivnost (koju recimo nemamo u "Na terapiji", iako je bila duža serija), ali pomenuti kvalitet glumaca i solidno osmišljenog zapleta prilično nadoknađuju taj problem, pa ni u jednom trenutku nisam pomislila da odustanem od gledanja. 

Krajnji utisak - ovo je jedna dobra serija, koja je mogla biti mnogo bolja, što mi je malo žao, jer svi potrebni elementi su bili tu i možda je trebalo samo malo više fokusa a manje želje da se ubace dodatni slojevi za koje je upitno koliko im je tu mesto. Za fanove pshiloloških tema, decentnih dramskih sadržaja i vrhunske glume, kao i naravno za sve verne obožavatelje Steve Carella - ovo je must, a ostali mogu da pogledaju par epizoda i procene sami! Serija je dostupna na Disney+.