ENLIGHTENED

 Mike White je postao jedan od najomiljenijih i najhapovanijih TV autora na svetu zahvaljujući seriji "White Lotus" koja je ovenčana i Zlatnim Globusom. Eto povoda da se pogleda jedna njegova ranija serija koja nije prošla toliko zapaženo, vrlo je zanimljiva i možete je naći na HBO a zove se "Enlightened".

Ova serija imala je samo 2 sezone (2011. i 2013.) i moram da priznam da je meni potpuno prošla ispod radara u to vreme. Mike White nije bio samo (ko)kreator, već u seriji i igra jednu od glavnih uloga. Druga (zapravo prva!) najbitinija osoba u ovoj seriji je Laura Dern koja tumači lik glavne junakinje Amy, vrlo bizarne i živopisne love-to-hate žene. U pilot epizodi zatičemo Amy koja radi na prilično visokoj poziciji u jednoj velikoj korporaciji u Kaliforniji, u sred nervnog sloma, nastalog zbog sukoba sa ljubavnikom (oženjenim šefom) kao i zbog "unazađenja" u lošiji deo firme. Pošto potpuno odlepi, Amy se odlučuje da ode na Havaje u jedan hipi "holistički" centar za oporavak, gde posle par nedelja boravka doživljava "prosvetljenje" (otuda ime serije). Osvežena i mentalno ozdravljena Amy vraća se u Kaliforniju, doduše bez para, tako da biva prinuđena da se useli kod svoje majke penzionerke i odlazi u korporaciju sa idejom da je vrate na stari posao, te tako počinjiu sve dalje peripetije koje vam neću spojlovati.

Žanrovski ovo je pretežno dramedy, u velikoj meri i workplace drama, u kojoj se prepliću elementi izrazito ironičnog/ciničnog humora sa melodramskim zapletom. Najveća specifičnost ove serije (podsetimo se da je nastala posle "Office" a u otprilike isto vreme kao prve sezone "Girls") je to da je glavna junkinja (koja apsolutno nosi seriju kako suštinski, tako i ogromnim, gotovo pa neprestanim screentime-om) neverovatno iritantna. Od prve do poslednje epizode gotovo da je nemoguće prelomiti da li vam je simpatična i za nju navijate svim srcem, ili biste joj doslovno lupili šamarčinu jer je toliko nepodnošljiva. Naravno da je pored scenarija za ovo ekstremno zaslužna Laura Dern koja oduvek ima izvesni ambivalnetni vajb (čak je i teško reći da li je lepotica ili izrazito ružna!) intenzivne, šašave, neobične, hrabre, jedinstvene ali često potpuno nesnosne žene. 

Sa naknadnom pameću koju imamo zahvaljujući gledanju novijih Whiteovih radova, možda bolje uočavamo neke stvari nego da smo seriju gledali pre 10 godina. Meni je najviše palo u oči nešto što je primetila i Biljana Srbljanović u podcastu na temu "White Lotusa" a to je da Mike White kao gej muškarac ne razume baš najbolje (sredovečne) strejt žene, a što mi se čini kao dosta tačno. Posle svih likova u njegovim serijama nisam sigurna da li zapravo on te žene sažaljeva, podsmeva im se ili možda misli da ih podržava, ali radi to na jedan dosta upitan način.  Osim glavne junakinje i drugi ženski likovi su problematični - njena emotivno nedostupna i skoro autistično neprijatna majka, mediokritetske koleginice koje je ogovaraju i izbegavaju ili stroga "korpo oficirka" iz HR odeljenja - sve one su blago rečeno nesimpatične. Sa druge strane, među mušakrcima je situacija bolja - sam Mike White glumi smušenog ali 100% ispravnog i dobroćudnog kolegu, a tu je i Luke Wilson kao vrlo šarmantni bivši suprug, koji je nominalno "luzer" i alkoholičar/narkoman, ali to se u seriji zapravo ne ispoljava na neki negativan način (sem jednog manjeg incidenta u drugoj sezoni). Dopuštam mogućnost da je možda i mali overthinking bavljenje ovim stereotipima, jer ipak White u svojim novijim radovima jednako hejtuje oba pola :)

Dakle, za sve koji su voleli "White Lotus" (ali i na primer "Office", sa kojim ova serija ima izvesne dodirne tačke!) i fale im zabavni disfunkcionalni junaci, od mene preporuka da joj se da šansa!

Kao i uvek, poziv za one koji su već gledali da se izjasne kako im se svidelo!