A SPY AMONG FRIENDS

 Evo još jedne serije koja u teoriji deluje kao čist zicer, ali u praksi je situacija ipak nešto drugačija.

Odmah da kažem da sam ogroman fan Damiana Lewisa i Guy Pearcea, a takođe prilično volim špijunske sadržaje, posebno britanske, tako da su očekivanja bila stvarno velika. Kad se radi o pomenutim glumcima, ona su naravno ispunjena, mada ne i prevaziđena, ne zato jer ne mogu bolje, već zato što su im ostali elementi serije nisu išli na ruku. Scenario je nastao po istoimenoj knjizi koju je napisao Ben Macintyre, čije mnoge knjige su već adaptirane u dokumentarce, a jedna u dosta hajpovanu seriju "Rogue Heroes", takođe na temu britanskih specijalnih službi, u nešto ranijoj epohi drugog svetskog rata (ovu seriju sam inače počela da gledam pa odustala posle prve epizode jer mi nije legla u tom trenutku). U "A Spy Amog Friends" pratimo sudbine dva visoko pozicionirana britanska obaveštajca i dugogodišnja prijatelja, pri čemu je glavni fokus priče na period hladnog rata, tačnije šezdesete godine, kada se otkrije da je jedan od njih, Kim (Guy Pearce) bio dugogodišnji sovjetski špijun. Služba šalje drugog, Nicholasa (Damian Lewis) da ga ispita i privede, ali se ta akcija završava tako što Kim pobegne/prebegne u Moskvu. Bez brige, nisam ništa spojlovala jer sve ovo je samo baza i početak, dok se ostatak serije bavi rasvetljavanjem šta se i kako desilo, uz konstatno skakanje u vremenu od perioda pred rat pa sve do sredine šezdesetih. Bitno je da ovde naglasim da su neki likovi bazirani na postojećim ljudima koji su zaista bili pripadnici britanskih obaveštajnih službi (SAS, MI5, MI6) - zapravo gotovo svi glavni sem fiktivne analitičarke, gospođe Thomas (Anna Maxwell Martin), koja štreberskom prilježnošću istražuje ovaj slučaj. Špijunski žanr sam po sebi pretpostavlja izvesnu misteriju, nepoznanice i igranje istinom, što je naravno zabavno i intrigantno, međutim ovde je sve bespotrebno preopterećeno složenim načinom naracije koji čini priču dosadnijom i manje uzbudljivom. Pomenuto skakanje u vremenu nije samo po sebi problem, ali ovde je repetitivno, često ničim izazvano i potpuno narušava saspens koji u ovakvom sadržaju priželjkujemo. Naravno moramo uzeti u obzir ogromnu količinu sličnih serija i filmova, zbog čega jeste teško naći originalan pristup ovakvoj temi, ali ovde je ta potreba da se priča "oneobični" potpuno neuspela. U tom smislu, ko se nada jednom autentičnom napetom špijunskom klasiku, biće prilično razočaran. Serija međutim ima i drugi sloj koji je zanimljiviji i (delimično) uspeliji, a odnosi se na kritiku tadašnjeg establišmenta, pre svega (ali svakako ne samo) u obaveštajnim, diplomatskim i političkim krugovima, u kojima je suvereno vladala malobrojna elita - muškarci iz više srednje klase, školovani u privatnim školama, Oksfordu ili Kembridžu, koji su se uvek čvrsto držali zajedno i nisu ni po koju cenu dozvoljavali da iko ugrozi njihovu dominaciju. Ovi good old chaps zapravo su bili leglo truleži i mnogih  problema u britanskom društvu (što naravno ni do danas nije potpuno iskorenjeno), ali niko se nije usuđivao da njihovu poziciju dovede u pitanje. Među tim elitnim starim momcima iz klubova za gospodu za koje se ispostavilo da su zapravo bili izdajnici i strani špijuni, našao se i jedan bliski saradnik (i dalji rođak) kraljice Elizabete - ako se sećate u jednoj od ranijih sezona serije "Crown" usput se pominje i taj skandalozni slučaj. Ova društvena/klasna tema je naravno jako relevantna i bitna, ali nažalost ni ona nije najuspelije obrađena, već se suština česće iskazuje pamfletskim replikama nego nekim suptilnijim ali ubedljivijim sredstvima. Suvišno je i napominjati da su Sovjeti/Rusi prikazani u najgorem mogućem svetlu, kao ne samo bezdušni i surovi već i vrhunskoj špijunskoj igri nedorasli ljudi, nasuprot svojim takmacima iz Britanije i SAD koji su ipak sofisticirani, ma koliko god grozne stvari radili. Inače u ulozi bizarno opsesivnog agenta CIA pojavljuje se zabavni Stephen Kunken, kolega Damiana Lewisa iz poznate serije "Billions", za koga osnovano sumnjam da je tako preko veze i izabaran za ovu ulogu:). Još jedan detalj koji mi je smetao - junaci neprestano puše, bukvalno više od Tihomira Stanića u bilo kojoj domaćoj seriji, pa ćete se osećati zagušljivo od samog gledanja.

Da zaključim, ovu seriju (dostupna je na HBO Max) samo uslovno preporučujem onima koji obožavaju britansku dikciju i upper class dijaloge i fore, najvernijim fanovima bilo kakve špijunske tematike, kao naravno i svima koji volimo predivne Lewisa i Pearcea. Ostali slobodno skip, ima i pametnijih a svakako i zabavnijih stvari!