DEVOJAČKA SOBA, Stevan Vraneš

Volim disclaimere ali i otvorenost prema čitaocima, zato ću odmah da priznam da je ovaj post malo specifičan jer se radi o knjizi koju sam imala prilike da čitam dok je još bila nezavršeni word fajl, a autor mi je dobar prijatelj za čiji uspeh svim srcem navijam. Ipak, umesto BRAVO CARE POKIDAO SI, potrudiću se da objektivno prikažem upravo objavljeni roman Stevana Vraneša - "Devojačka soba".

Stevan je po obrazovanju dramski pisac, a karijeru je proveo delimično u medijima, kao novinar i izavač, a drugim delom (i trenutno) u poslovnom svetu gde se bavi korporativnim komunikacijama. Paralelno sa svojim komercijalnim poslovima, uspevao je da piše i neke sadržaje za svoju dušu - bilo da su to drame, blogovi ili zabavni postovi na društvenim mrežama, a sada se odvažio da izda svoj prvi roman. Dosadašnji rad i kretanje u širokim krugovima doneli su mu priličnu fan bazu, pa su tako i očekivanja od ovog proznog prvenca sigurno bila visoka. I, kako se snašao?

"Devojačka soba" je pre svega jedan odlično napisan i zabavan roman, koji se čita lako i sa uživanjem. Iako ovde nema neke misterije, kriminala, ekstremnih događaja niti drugih žanrovskih atraktivno-začudnih elemenata, čitalac će sa nestrpljenjem da ide od poglavlja do poglavlja i zaista će ga zanimati kako će se priča odvijati i završiti. Opuštenost i veština pripovedanja, kao i izvesna nezahtevnost i neopeterećujuća energija, zaista su veliki plus ove knjige i mislim da će zbog toga i krug čitalaca biti širok i raznolik. Roman je pisan u prvom licu što može da navede da je autobiografski - odmah da kažem - nije, a ne radi se čak ni o trenutno vrlo popularnom podžanru autofikcije tako da nemojte Stevana da zamišljate u ulozi glavnog junaka jer ćete zaista pogrešiti lol. Siže knjige je jednostavan - sredovečni Beograđanin koji već decenijama živi u Kanadi, vraća se prvi put kući posle smrti majke. Useljava se u nasleđeni stan pored Kalemegdana (tu već u glavama realističnog čitaoca kreću kalkulacije koliko li je kvadrat na toj atraktivnoj lokaciji!) i započinje jedan složen proces prilagođavanja na stari/novi život, pri čemu prolazi kroz razne fizičke i emotivne promene, plus se susreće kako sa nekim starim prijateljima i poznanicima  tako i sa  novim licima koja će imati velikog uticaja na njegovu stvarnost i odluke koje donosi. Osnovni motiv je svakako kriza srednjih godina koja u slučaju junaka nije samo uslovljena njegovim godištem, već i složenim sticajem okolnosti - kako vezanim za njegov dramatičan odlazak (tačnije bekstvo) iz rodnog grada devedestih godina, tako i odnosom sa roditeljima i porodicom, ali i Beogradom kao gradom koji postoji u jednom obliku u njegovom sećanju a u dosta promenjenom sada u realnosti. Nerazjašnjeni odnosi iz prošlosti, nedovršene priče, traume ali i romantizovana sećanja prepliću se sa mnoštvom neočekivanih i raznorodnih susreta i novih ljudi sa kojima se upoznaje. Upravo ta složenost veza čini priču slojevitom i zanimljivom jer zapravo imamo preplitanje porodičnih, prijateljskih, romantičnih i (homo)erotskih odnosa od kojih neki bivaju produbljeni i istraženi a neki zauvek ostaju na nivou nedovršene naznake. Drugi sloj čini kontekst, ondosno proniciljiva i vrlo autentična panorama Beograda danas i to iz ugla nekoga ko mu je nekada pripadao a više ne, te je istovremeno i iskusni domaćin i iznenađeni gost. Moram da kažem da kao veliki ljubitelj lokal-patriotizma u pop kulturi često imam problem sa stereotipizacijom kad se o Beogradu radi, čak i kad dolazi od ljudi koji bi trebalo da ga zaista poznaju, ali u slučaju ove knjige pronađena je savršena mera autentičnog i inovativnog, pa će svako ko voli i/ili poznaje naš grad zaista to i osetiti na najbolji način. Ako govorimo o jednoj emociji koja karakteriše ovu knjigu onda je to romantizovani šarmantni cinizam sa punim opravdanjem, začinjen pametno doziranom duhovitošću i provokacijom. Ne očekujte cepanje od smeha, ali ni neku kuknjavu i crnilo. Ono čega je ova knjiga potpuno lišena je opštemestašenje, iako su potencijalne zamke i te kako postojale (tema emigracije, traume devedesetih, muškarci u pedesetim i njihovi milion puta opisani problemi). Takođe u knjizi nećete naći razbacivanje stilskim elementima, zloupotrebu slenga ili drugih pomodnosti, već jedan čist, precizan i autentičan jezik kojim se tačno ali nenametljivo prenose ideje i slike koje pisac želi da dočara.

Ono što je meni neodstajalo je da autor ode još jedan korak dalje i da bar neku od ideja/tema u potpunosti dovede do kraja/ekstrema. Prostora za potpuno produbljavanje/ogoljavanje je bilo i to na više mesta. Neki odnosi ostali su nedorečeni a neke (možda suviše mračne/teške/blamantne?) istine neizrečene. Na kraju knjige ostaje mali osećaj izvesne zadrške za koju verovatno ima više razloga, a ja biram da verujem da je to otvaranje prostora za neke nove radove kojih će skoro sasvim izvesno biti. Možda Stevan nije hteo da odmah u prvoj knjizi otkrije sve tajne, već neke čuva za budućnost! Ako je tako, jedva čekam:)

Od mene najtoplija preporuka da pročitate knjigu, pogotovo ako ste pripadnik generacije X ili milenijalac, ako volite Beograd i uopšte, ako volite kvalitetnu savremenu domaću literaruru čiji cilj nije ni da vas ubije u pojam a ni da vas zamlaćuje površnom zabavom. Lepo i pametno ćete provesti vreme čitajući, obećavam!

P.S. Ako ovo čitate pre srede 5. aprila, imate priliku da svratite na promociju na kojoj ćete čuti još ponešto o knjizi i upoznati autora. Vidimo se!