BЫЗОВ

Počeću pisanje o ovom filmu jednim disclaimerom: trenutna situacija sa državom Rusijom je takva kakva je (ne dobra), situacija sa izvesnim dnevnopolitičkim kontroverzama oko stavova Miloša Bikovića takođe nije baš najpovoljnija. Ukoliko ste napravili neku ličnu odluku da zbog toga bojkotujete ili kenselujete sve što se može dovesti u vezu sa pomenutim temama, jednostavno ignorišite ovaj tekst i pređite na neki drugi post, ima ih dosta na ovom blogu. Moja odluka je da uprkos nepovoljnom kontekstu pogledam ovaj film i podelim svoj utisak bez predrasuda, tako da ako niste već otišli - dobrodošli u svet filma "Izazov" koji i dalje možete da pogledate u domaćim bioskopima.

Moram da priznam da jako slabo pratim i poznajem aktuelnu rusku kinematogtafiju, na ovom blogu za sad sam pisala samo o jednoj seriji - "Epidemija", ali zato dosta pasionirano pratim šta se dešava u svemiru, a zajedničke avanture američkih astronauta i ruskih kosmonauta na međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS/MKС) su mi omiljeni sadržaj na društvenim mrežama i medijima. Za snimanje filma sam saznala preko instagram profila reditelja Klima Šipenka (Клим Шипенко), drugara Miloša Bikovića, na kome je zabeležio fascinantnu avanturu - put u kosmos, odnosno višednevni boravak na svemirskoj stanici gde je snimljen znatan deo materijala za ovaj film (oko 50 minuta od ukupnih 160 trajanja) . Ovde mali SPOILER ALERT: U svemiru su od filmske ekipe zapravo stvarno boravili samo reditelj Šipenko (koji je bio zadužen i za kameru i rasvetu, odnosno lično sve snimao) i glavna glumica, Julija Peresiljd (Юлия Пересильд), kao i tri prava kosmonauta koji u ovom filmu imaju kameo uloge. Sve ostalo, uključujući i scene sa Milošem Bikovićem, snimano je u regularnim uslovima na planeti Zemlji :)

Već uvodna špica filma otkriva da je producent ovog filma Roskosmos (Роскосмос), ruska NASA, odnosno državna agencija za svemirska istraživanja, dakle jasno je da ovde nije bila u pitanju samo pomoć i podrška, već jedan planski zamišljen i realizovan projekat od najvišeg državnog značaja. U vezi sa tim, povodom nedavne ruske premijere ovog filma oglasio se i Vladimir Putin, uz konstataciju da su "opet prvi", čime je aludirao na činjenicu da je i u Holivudu nedavno planiran (ali do sada ne i realizovan) sličan poduhvat u saradnji sa svemirskim programom "SpaceX", kao i naravno na sovjetsko-američku istorijsku trku u svemiru još od šezdesetih godina prošlog veka. Na osnovu ovoga se može pomisliti da je film hard core propagandni pamflet i reklama za Rusiju, što zapravo i nije slučaj. Iako zaista jeste izvesna demonstracija sile, sam film sadrži vrlo umerenu količinu direktne državne propagande ili patriotskih momenata, usuđujem se da kažem čak i manju nego prosečan američki blokbaster bilo kog žanra. Da na trenutak ostavimo po strani ideologiju i propagandu i popričamo o samom filmu. 

Na svemirskoj stanici, prilikom rada kosmonuata izvan stanice (takozvanog spacewalk), dođe do nezgode u kojoj jedan od njih bude povrđen. Ispostavi se da je ozleda jako opasna i da bez stručne hirurške intervencije kosmonaut neće preživeti povratak na Zemlju. Rukovodstvo Roskosmosa u hitnoj top secret akciji okuplja nekolicinu najboljih ruskih hirurga, sa ciljem da između njih odabere jednog i pošalje ga u svemir da operiše kosmonauta. Među odabranima najveći favorit je naočiti, talentovani, samouvereni i naloženi mladi hirurg Vladislav (Miloš Biković), a u ekipi je i njegova koleginica i prijateljica Ženja (Julija Perjesiljd) koja kao samohrana majka sa gomilom ličnih problema i životnih trauma ni ne želi da leti u kosmos, već je tu samo kao podrška u zemaljskom planiranju složene i skoro pa neizvodive operacije u bestižinskom stanju. Zahtevan i jako zanimljivo prikazan izbor za kosmonauta koji će poletiti na kraju se završava neočekivanim pobednikom, i tu tek prava akcija počinje, u najvećoj tajnosti od javnosti ali i pod budnim okom najviših državnih zvaničnika. U melodramskom ključu, sa diskretno provučenim elementima mentalitetskog humora ali i društvene kritike (doslovna replika majke penzionerke koja na TV gleda lansiranje rakete je: "Opet troše pare na svemirske gluposti umesto za penzije i studentske stipendije" ili pak sprdnja sa poslušničkim birokratama koje se bahate prema drugima sve dok ih ne pozovu "sa vrha" pa postanu manji od makovog zrna), film prati dobro poznatu obrazac sličnih holivudskih ostvarenja. U centru pažnje su mali ljudi koji iz svojih svakodnevnih običnih života odjednom bivaju ubačeni u ludilo epskog herojskog poduhvata od najvećeg državnog značaja. Naslov filma "Vyzov" preveden je kao "Izazov" ("Challenge") ali na ruskom zapravo ima još jedno značenje a to je "poziv". Osim poziva dužnosti (jako čest motiv u američkim filmova slične tematike!), prisutan je i izvesni metafizički sloj, pomalo naivan, ali ipak dosta vešto i prirodno uklopljen u celinu naracije. Iako je pionir kosmičkih istraživanja heroj Jurij Gagarin davno utvrdio da u kosmosu "Nema Boga” (”Бога нет)", današnji kosmonauti nose krst oko vrata (btw nije filmska rekvizita već zaista nose, što sam utvrdila istažujuće njihove lične instagam naloge) a lekari koriste uzrečicu "Slava Bogu" dosta često. Naravno da je gotovo svaki (kvalitetan) SF sadržaj (mada ovo je vrlo malo fikcija), uvek obojen dozom religiozno-filozofskih razmišljanja pa je tako i ovde slučaj, ali ponavljam, uglavnom na jedan organski i nenametljiv način.

Glavna glumica (kojoj verujem da јако zavide kolege i koleginice iz celog sveta na ovom epskom iskustvu!), uspešno je uradila svoj posao i premda je imala dosta šematski zamišljen lik, uspela da unese potrebnu energiju i emociju u svoj izraz. Miloš Biković je takođe na visini zadatka, kao i ostatak profesionalne glumačke podele, ali za mene show kradu tri prava kosmonauta (a pogotovo Aнтон Шкаплеров) koji su zaista više nego pristojno odigrali svoje uloge kako na Zemlji, tako i u svemiru. 

Jako mi je žao što je ovaj zanimljiv i kvalitetan film (naglašavam, snimljen je pre početka napada na Ukrajinu) premijeru imao u ovakvom užasnom društveno-istorijskom trenutku, kada neće uspeti da dođe do velikog dela inostrane publike, jer verujem da bi inače imao vrlo solidan uspeh i van granica Rusije i njenih bratskih/satelitskih zemalja. Za mene, "Izazov" je daleko bitniji kao izuzetan i unikatan primer ispoljavanja meke moći kroz kinematografiju i kao produkciono/tehnički eksperiment koji je pomerio globalne granice, nego kao neko superiorno dramsko delo, ali naglašavam da se radi o jako solidnom, zanatski izvrsnom i zaista izuzetno uzbudljivom i zabavnom bioskopskom filmu, pa apelujem da ga obavezno pogledate i to u bioskopima dok se još daje.