SUCCESSION

Nisam planirala da pišem post o ovoj seriji (pominjala sam je pre više od godinu dana u jednom malo širem kontekstu "bogataških" sadržaja), jer samo još pokojna Rahela Ferari nije već iznela svoje mišljenje, analizu i sud. Ipak, posle jučerašnjeg finala, a uz to napominjem i dva puta odgledanih svih sezona (što inače skoro nikad ne radim!), imam potrebu da ipak podelim svoj sasvim lični utisak.  Odmah da kažem BIĆE SPOJLERA, tako da ako neko tek planira da gleda bez ikakvog predubeđenja (ako takvi ljudi uopšte postoje lol), razmislite možda da ipak čitate tek kad sve odgledate.

Prvo, ovo nije i nikad neće biti najbolja/najznačajnija serija svih vremena. Meni lično, ne ulazi ni u top pet. Razloga za ovo je dosta, ali bih se zadržala na najvažnijem - ova serija u najgorem slučaju promoviše, a u najboljem - konstatuje zlo kao datost, bez i najmanje želje da ga dovede u pitanje ili pokuša da promeni. Posle gledanja ove serije osećate se jako loše, ne zato što vam je žao junaka ili što nije pobedio onaj za koga ste navijali - jer oba ova osećanja nisu realno moguća ako ste mentalno zdrava i emotivno zrela osoba, već zato što vam se na glavu izliva jedna metaforična kofa govana (ili tačnije, gnusnog šejka sa sve pljuvačkom, kako smo to lepo videli u finalnoj epizodi). Možda je samo takav društveni trenutak (ali realno, kada pa nije), da smo u realnom i online životu konstantno bombardovani zlom, nesrećama, nepravdom, nasiljem, tugom, razočarenjem i stresom - meni je lično ovaj maj jedan od najgorih perioda u životu i jako mi je teško da se nosim sa svetom oko sebe i samom sobom u njemu. U ljudskoj prirodi je da čak i u najvećem zlu traži ne samo neko objašenjenje, već i razrešenje ili barem neku nadu. Succession nam decidno poručuje: nema putokaza, nema nade. U slučaju ove serije, junaci imaju (u manjoj ili većoj meri) opravdanje zašto su zli. U slučaju glavne ekipe - dece iz familije Roy, razlog su užasni porodični odnosi, tačnije činjenica da su uprkos nepojmljivom bogatstvu i luksuzu, zapravo odrastali kao nevoljena deca od zla oca i još gore majke. Ovakvi oštećeni ljudi očekivano samo nastavljaju da ponavljaju negativne obrasce, pre svega neshvatljivi egocentrizam i odsustvo empatije (i mogućnosti bilo kakve ljubavi uopšte). Neki drugi junaci nemaju taj konkretan problem (nedostatak roditeljske ljubavi i pažnje), bar to nije nigde naglašeno, već su jednostavno beskrajno gramizivi i beskrupolozni, u već dobro poznatom duhu kapitalističke pacovske trke za novcem i uticajem. Na vrhu ove grozne piramide je sam faraon - patrijarh porodice Logan Roy, koji je negde između, jer ima tužnu priču iz detinjstva (naglašavam ne baš toliko ekstremno tragičnu, pogotovo u vremenu i kontekstu u kome je odrastao), ali zapravo njegove postupke diktira specifičan sklop ličnosti u kojoj se prepliću izuzetna snaga, upornost, pamet i sposobnost, sa jezivom egomanijom, grazimovošću i surovošću koja prelazi granice patološkog, pogotovo u odnosu prema sopstvenoj deci (i unucima - setimo se scene u trećoj sezoni kada unuku potura da gricne kaprese salatu za koju sumnja da je otrovana). Svi ostali bočni likovi uglavnom služe tome da nam potvrde da su ljudi generalno glupi i/ili govna, a većina je i jedno i drugo. Zapravo u čitavoj seriji postoji 1 (slovima: jedan) lik koji je potencijalno okej - Colin, telohranitelj Logana Roya koji na kraju postaje pratilac njegovom sinu Kenu. O njemu saznajemo da je lojalan, vredan, dobar radnik i skroman porodičan čovek, te ne otkrivamo baš nikakvu naznaku pakosti ili koristoljubivosti.  Možda je ok lik i izvesni Fikret, Kenov vozač koga nažalost nismo upoznali, a ja nekako verujem da je verovatno sa naših prostora (jer kao što smo videli kreator serije Jesse Armstrong "obožava" Evropu a pogotovo ovaj naš region), ali to nikada nećemo saznati. Doslovno svi ostali junaci su negativni i/ili potpuno nebitni. 

Koja je tačno poenta ove serije? Jedna moja draga drugarica je zaključila da je poruka serije da treba voleti svoju decu. Hm, to je tačno, ali ova serija upravo prikazuje da popravke nema, da je zlo jednostavno tu i da će tu ostati, da je nasledno i zarazno, kao i da realno ne postoji putanja ili način za iskupljenje. Sa druge strane, kazna za sve pogrešne postupke i katastrofalne odluke je naizgled užasno surova ali zapravo nepostojeća. Svi junaci su živi i zdravi (osim Logana koji je preminuo od bolesti, dakle nenasilno, u vrlo poznim godinama), većina ostaje u svom svetu neshvatljivih privilegija i ogromnog novca, razočarani, ali ipak sa potencijalom da još decenijama žive istim stilom i da nastave da radi jezive i pogrešene stvari i skoro izvesno uporopašćavaju druge ljude (nove saradnike, nove partnere, decu itd). Gubitnici ali i navodni pobednici (Tom, Matisson) ništa nisu naučili niti shvatili, oni ne samo da neće promeniti nešto na bolje, već je skoro izvesno da će postati još gori. Zlo zauvek. 

Zašto smo onda ovo gledali (neki kao ja eto i dva puta!)? Mehanizam atraktivnosti ove serije je baziran na tri glavna elementa: prvo, serija je zanatski na spektakularnom nivou. Ja lično nisam baš prevelik fan dijaloga jer su prečesto usiljeni i isfolirani kako bi podilazili (pseudo)intelektualnoj gledalačkoj eliti, ali mora se priznati da je scenario izvanredan, dovitljiv, uzbudljiv, često izuzetno duhovit. Vizuelno serija je eye candy, naravno i zbog konteksta bogataškog života (kuće, avioni, brodovi, pentahusi i sva ostala prelepa ludila), kostimi su verovatno jedan od najboljih primera u TV serijama ikad, kamera i muzika su zavodljivi i realno prelepi. Naravno, gluma je uglavnom na izuzetnom nivou, s tim da posle pažljivog dvostrukog gledanja čvrsto stojim iza tvrdnje da je Jeremy Strong u ulozi Kendalla ubeljivo ukrao šou, u jakoj konkurenciji. Drugi momenat je mnoštvo referenci koje opet targetiraju specifičnu ciljnu grupu koja možda nije toliko brojna ali je izuzetno medijski uticajna a to je liberalno-demokratska intelektualna elita (ili oni koji misle da to jesu ili žele da postanu) koja uživa u tome da "hvata" forice - od već milion puta pomenutog Šekspira, preko apostrofiranja Viktora Orbana pa sve do poznavanja modnih uzusa (setimo se afere sa prevelikom Burberry tašnom ili onih Lanvin patika koje Ken kupi da bi se ušlihtao mladim influenserkama). Sve ovo daje gledaocu izuzetno prijatan osećaj prepoznavanja i "kapiranja", plus je priznajem često izuzetno duhovito (meni je jedna od možda najuspelihih forica bio momenat kada Tom i Greg rešavaju problem sa Loganovom asistentinjom/ljubavnicom Kerry koja želi da bude TV lice a netalentovana je, pa Tom opiše situaciju kao "tešku kao Izraelsko-Palestinski konflikt, samo mnogo ozbljnije" - mada možda ljudima iz ova dva naroda to i nije baš toliko zabavno). Treći, možda ključni momenat uspeha ove serije je izvesni "Zadruga" efekat - kao što ljudi iz nižih slojeva, frustrirani i nezdovoljni svojim teškim životom i verovatno čak donekli svesni svojih slabosti i mana, uživaju da gledaju dogodovštine ljudi gorih od sebe i na taj način u tome nalaze neku utehu, tako i mi, iz srednjih slojeva, gledamo one koji su daleko iznad nas u smislu finansija i moći, ali su gori ljudi od nas. Za kraj, naravno da su mnogi gledali ovo jer je ekstremno zabavno i kvalitetno kao showbiz proizvod, i u tome naravno nema nikakve velike štete. Moja predikcija je da uprkos enormnom trenutnom hajpu, ova serija dugoročno neće ostaviti dubok i istinski trag u pop-kulturi kakav su ostavili neki drugi (zanatski možda slabije urađeni) sadržaji, jer zapravo nije donela nikakvu suštinsku promenu - niti je želela to da uradi! Ova serija otvoreno slavi status quo užasne relanosti, čak ga i prenaglašava i u beskrajno atraktivnoj oblandi nas tera da je proždiremo kao neku veliku otrovnu tortu. Ili možda ipak kao onaj pomenuti gnusni šejk, ali sa prelepom veštačkom aromom kojoj je nemoguće odoleti. Najbolja umetnička dela na kraju dana nas čine boljim ljudima. "Succession" ne.

Za kraj, veliko prizanje Jesse Armstrongu koji je doneo odluku (a sigurna sam da su pritisci i iskušenja bili ogromni) da seriju na vreme završi a ne da je razvlači na još milion sezona, što je podvig kojim je dokazao svoj autorski integritet. Aplauz za autora-  uz jedno zanatsko čestitke i etičko sramite se :).