STILLWATER

 Evo jednog filma koji je totalno prošao ispod radara (barem meni) iako u njemu igraju dve velike i meni izuzetno omiljene zvezde - Matt Damon i Camille Cottin. Njega znate svi lol, a Camille je glumila u simpatičnoj i duhovitoj seriji "Dix Percent" ("Call My Agent") koju svima preporučujem, kao i kasnijim sezonama "Killing Eve" o kojoj sam pisala. U pitanju je jedan dosta neobičan film i nisam sigurna šta je tačno bila ambicija autora Tom McCarthyja (kreator odlične serije "The Loudest Voice" kao i aktuelne "Alaska Daily" koju tek planiram da pogledam). Ovo nije sadržaj koji će se gledati u hordama i koji je uopšte pogodan za neku veliku marketinšku ili medijsku eksploataciju, a sa druge strane nedovoljno je "arty" da bi bio zapažen od strane festivalske publike (btw prikazan je na kanskom festivalu), ili dobio neku značajnu esnafsku nagradu, ali ipak imamo posla sa interesantnim filmom koji na jedan dosta nepretenciozan način adresira neke vrlo bitne teme. Odmah moram da naglasim da film ima jednu ogromnu manu a to je trajanje. Bukvalno 20% filma je suvišno, ne samo u smislu dosade ili napora, već mislim da je preterana minutaža zaista naudila kvalitetu iako je evidentno da je autor želeo da igra na kartu atmosfere, što je nažalost samo delimično uspeo. Junak filma je izvesni Bill (Damon), tipičan američkih fizkalac/republikanac iz niže srednje klase iz na primer Oklahome, koji putuje u Francusku da obiđe svoju odraslu ćerku koja u Marseju služi zatvorsku kaznu jer je navodno ubila svoju partnerku. Ona naravno tvrdi da nije kriva, a ispostavlja se da možda postoji trag za pravog ubicu koji bi joj dao šansu za puštanje na slobodu ili novo suđenje, ali pošto lokalni advokati ne žele time da se bave, Bill preuzima "istragu" u svoje ruke. Paralelno, upoznaje simpatičnu samohranu majku i ne baš mnogo uspešnu pozorišnu glumicu Francuskinju (Cottin) sa kojom ulazi u prijateljstvo koje će naravno prerasti i u romantičnu vezu. Priča na kraju ima dosta neočkivan i zanimljiv kraj i obrt, odnosno postskriptum, koji naravno neću spojlovati. Najveća prednost filma su dvoje glavnih glumaca koji su precizni i šarmantni svako na svoj način i vrlo lepo se uklapaju kao krajnje neočekivan par (likova). Druga zanimljivost je prilično ne-turistički prikazan odnos i razlike između prototipa provincijalnog Amerikanca niže klase i prototipa živopisne slobodoumne kulturne Evropljanke, a sve to u ambijentnu jednog živog, zanimljivog, siromašnog i etnički izmešanog grada kakav je Marsej. Sama atmosfera i pristup su dosta autentični i prilično lišeni američkih stereotipa o Evropi i Mediteranu, uz po koji (nama) smešan momenat kao što je autorovo iščuđavanje atmosferi na fudbalskoj utakmici (Olimpic Marsej - to su oni što smo ih pobedili 91. he he). Ono što se meni lično najviše svidelo je izvesna toplina i benevolencija u tretmanu nekih pojava (i ljudi) koji se obično percipiraju crno-belo i kritički a bez unošenja i pokušaja razumevanja. Lik Billa je mogao lako da zapadne u najgori sterotip ali (naravno zahvaljujući i majstorstvu Damona) ipak nije i zaista imamo jedan nesvakidašnje izbalansiran i zanimljiv filmski karakter. Moram i da se osvrnem na zaista izvrstan Damonov kostim!

Zaključak je da je ovaj film nešto kraći i u nekim momentima fokusiraniji, imali bismo jedno baš odlično delo, ovako je nažalost ostao negde između. Ipak ga prepopučujem vašoj pažnji, dostupan je na Netflixu - dajte mu šansu!