THE IDOL

Serija "The Idol" jedan je od onih sadržaja koji i pre nego što ih uopšte pogledate, već imate posla sa milionima komentara i smatranja, plus nametnutih poređenja sa nekim drugim delima. Prvo hajdemo na negativne: "Idol" je krenuo sa emitovanjem odmah posle završetka "Succession", serije sa naverovatno uticajnom fan bazom, koja je bila doslovno obožavana u medijama i kod gledalaca, pa su posle njenog finala nastali skoro pa dani žalosti i kukanje šta ćemo sad da gledamo. Drugi problem je što je serija u velikoj meri postala poznata unapred po zvezdama - muzičaru Weekndu (koji ima fanove ali i one koji ga ne vole) i mladoj glumici Lilly Rose Depp, ultimativnoj nepo-bebi francuske pop zvezde Vanesse Paradis i kontroverznog holivudskog superstara Johnny Deppa. Dalje, ko-kreator serije je Sam Levinson, autor mega popularne i hajpovane (takođe HBO) serije "Euphoria". Sve u svemu, očekivanja su bila sa jedne strane jako velika, a sa druge strane imam utisak da je čitava armija ljudi čekala naoštrenih tastatura da ovu seriju kritički masakrira, što je i rezultiralo užasnim ocenama na uticajnim platformama Rotten Tomatos (skandaloznih 20% od strane kritike) i IMDB (prosečna ocena jedva nešto preko 5). Relativno slična stvar nedavno se desila sa filmom "Don't Worry Darling" o kome sam pisala, gde je preterani medijski i PR hajp zapravo doveo do previsokih očekivanja, pa je onda (inače prilično pristojan ali realno prosečan film) nezasluženo strogo kritikovan i ocrnjen. Dakle, da li je "The Idol" zaista toliko užasan? 

Ova serija ima ogromne mane ali i neke svetle momente, pa hajde prvo da se pozabavimo onim pozitivnim. Kao i u seriji "Euophoria", ovde ćemo upoznati nekolicinu neverovatno zanimljivih, modernih i talentovanih novih mladih lica. Pre svega mislim na bizarnu šarenoliku familiju okupljenu oko kontroverznog lovca na talente, producenta i/ili pimpa Tedrosa (Weeknd) koja se sastoji od prelepih i zabavnih karaktera na kojima bi pozavidela i najprogresivnija modna kampanja ili muzički spot. Osoba ili tim koji rade casting Levinsonu zaista zaslužuju sve pohvale na njuhu da pronađu ovako zanimljive a realtivno nepoznate mlade talente. Glavna zvezda Jocelyn (Lilly Rose Depp) kontroverzna je i kao lik i kao glumica, s tim da bih ja na kraju ipak više pohvalila nego kritikovala ovu nesvakidašnje atraktivnu mladu ženu, koja definitivno neki talenat i posebnu energiju ima u sebi, a u ovom konkretnom slučaju je bila prinuđena da se bori sa skandalozno lošim scenarijem i vrlo upitnom režijom o čemu će biti još reči. Kad se radi o Weekndu, tj. Abelu Tasfaye, imam opet pomešana osećanja jer sam veliki fan njegove muzike plus mi se čini da on čak ima solidan glumački potencijal, ali je u ovom slučaju totalno promašen u casting smislu i zbog toga je konačan utisak o njegovom liku prevashodno negativan, čak i bizarno smešan. Ostali sporedni likovi su prilično zabavni i živopisni - agenti Chaim (Hank Azaria, duhovit na ivici parodije u dočaravanju Izraelca) i Destiny (fenomenalna plus size diva DaVine Randolph), asistentkinja Leia (Rachel Sennott) kao i ostatak holivudske lešinarske menadžerske ekipe. Svi ovi likovi kao i ceo setup - glamurozni zakulisni život pop zvezda - u početku su jako obećavali, međutim već tokom pilot epizode počinje da se pokazuje najveći minus ove serije a to je scenario koga zapravo nema. Svaka od pet emitovanih epizoda doslovno može da se prepriča u dve i po rečenice i razrađena je na nivou prve (i to loše) ideje. Čak ni najgore domaće serije nemaju ovoliku količinu praznog hoda, ponavljanja, dosade i razvučenih ispraznih scena. Donekle se nazire ideja autora da seriju gradi na nivou atmosfere i estetike a manje samog zapleta i dijaloga, ali to baš i nije uspelo, pa tako imamo čitave sekvence koje deluju kao neka kombinacija muzičkog spota i erotskog filma, ali u najpovršnijem smislu i jednog i drugog. Iako je očito donekle bila zamisao da se na jedan meta-način potcrta eksploatacija i objektifikacija mladih i lepih žena u pop muzici i šoubiznisu uopšte, zapravo se dogodilo da su autori uradili upravo to što kritikuju - doslovno je neprijatno gledati Lilly Rose Depp kojoj se u svakom kadru vidi gola zadnjica i koja ni u jednom jedinom kadru nije dobila neki iole normalan/udoban kostim već je sve vreme izložena kao roba u nekom red district izlogu. Dalje, odnos nje i Tedrosa koji bi trebalo da je u nekom sudbinskom, erotski nabijenom ali ipak i emotivno produbljenom ključu, totalno je neuspelo realizovan pa deluje kao neka fejk površna wannabe sado-mazo igrarija sa prilično očekivanim obrtom (MALI SPOILER ALERT) da sluga na kraju ipak postaje gospodar. Tome doprinosi i činjenica da Weeknd uopšte nema dominantnu niti muževnu energiju, čak i fizički je sitan i neugledan, a kostim i frizura su mu na ivici parodije, pa do kraja ostaje nejasno kako takva osoba uopšte ima moć/magiju koja joj se pripusuje. Pošto je serija sve vreme imala loše reakcije, autori su se na kraju odlučili na jako bizaran potez a to je da je skrate za jednu epizodu a da finale premontiraju i suštinski promene, što se očigledno vidi, pa kraj umesto nekog katarzičnog razrešenja ostavlja smušeno zbrzani i potpuno neuverljiv utisak. Mislim da je na kraju dana odgovornost za neuspeh ove serije isključivo na Levinsonu, čoveku koji je (po meni nezasluženo) dignut u zvezde serijom "Euphoria" koja (iako nesporno bolja od ove) zapravo ima jako puno istih/sličnih nedostataka kao i "Idol", ali je zahvaljujući izuzetnoj spoljnoj atraktivnosti i modernoj estetici doživela ogroman uspeh, a da se su se kola slomila na Lilly Rose i Weekndu koji su nepravedno napljuvani, iako verujem da bi uz bolji scenario i sposobnije reditelje mogli da urade sasvim solidan posao, jer talenta očigledno imaju.

Ova serija je takođe svojevrsni dokaz da ne postoji formula za uspeh, tj. da serije i filmovi nisu i nikad neće biti puki proizvodi koji mogu da se naprave po merilu tržišta, jer se na kraju nedostatak autentičnosti, ideje i energije ipak obije o glavu, ma koliko bilo upešno pakovanje i marketinška podrška. Da li trošiti vreme na ovu seriju? Mislim da većina može ovo komotno da preskoči, a preporuka za gledanje (makar i na preskok) ide kolegama  (kao pokazni primer šta ne treba u nekim slučajevima), kao i onima koji baš vole sadržaje u jako komercijalnom/modernom duhu muzičkih ili reklamnih spotova. Zaboravih da pomenem da se u seriji pojavljuje jedna mlada i nestvarno prelepa glumica Suzanna Sonn (Chloe u seriji, nažalost i ona sa golim dupetom u svakom drugom kadru) za koju se stvarno nadam da će joj karijera ići uzlaznom putanjom jer je zaista izuzetan talenat. "The Idol" je naravno na HBO/MAX, a ko je već gledao pliz pišite utiske!