KILLERS OF THE FLOWER MOON

Ima filmova koji se ne gledaju objektivno, iz mnogo razloga. Za neke filmove unapred navijamo i nadamo se, tačnije očekujemo da će biti posebni. "Killers of the Flower Moon" je upravo takav film - intrigantna tema, zvezdana glumačka podela i naravno rediteljska legenda Martin Scorcese su više nego dovoljan razlog da očekivanja budu izuzetno visoka. Da li su ovoga puta ispunjena? 

Martin Scorcese je čovek koji nas je zadužio nebrojenim odličnim filmovima, među kojima je i par potpunih remek dela. Leonardo di Caprio i Robert De Niro takođe. Gotovo da je nemoguće ne biti fan ove ekipe. Šta bi moglo da pođe po zlu kada se oni okupe i odluče da ekranizuju jedan književni bestseler koji obrađuje izuzetno bitnu i bolnu temu - zlopaćenje Native American naroda koji su belci sistematski maltretirali i uništavali sve do današnjeg dana? Na žalost, u slučaju ovog filma, umesto jednog umetničkog spektakla, dobili smo potpuno nesnosan film za koji bi zaista bilo mnogo bolje da nikad nije nije ni snimljen. Za početak, tu je trajanje od 3 sata i 20 minuta, koje samo po sebi govori o jednoj grandomaniji i pretencioznosti. Naravno da je bilo mnogo (pre)dugačkih filmova koji su ispali odlično, ali ovde se radi o jednoj potpunoj agoniji, ne u smisli da autor namerno želi da "muči" gledaoce kako bi im dočarao nedaće i užase kroz koje junaci prolaze, već u smislu samoljubivog iživljavanja u najgorem (pseudo)umetničkom maniru, u kome se besomučnim ponavljanjem i razvlačenjem jedne te iste ideje/poruke neuspšeno pokušava da ispriča (inače važna i zanimljiva, uz to i na činjenicama zasonvana) priča. 

Ali hajde prvo da se osvrnemo na nekolicinu pozitivnih stvari - sama priča o plemenu Osage (priznajem da nisam o tome ništa znala pre gledanja ovog filma), zanimljiva je i donosi neke neočekivane uvide u život jedne zajednice koju je zadesilo "prokletstvo bogatstva". U rezervatu u kome su živeli početkom 20. veka otkrivena je nafta i ovo pleme preko noći postaje nenormalno bogato - bizarni su i zanimljivi detalji kako su oni postupali sa novostečenim ogromnim novcem, između ostalog i to da su kao sluge zapošljavali isključivo belce što je svakako bizaran obrt sudbine. Umesto da im novac donese prosperitet, pleme postaje žrtva kako sopstevene naivnosti, tako još više plen gramzivih belaca koji počinju sistematski da ih iskorišćavaju ne bi li im oteli to bogatstvo, pri čemu se ne preza ni od čega, pa ni od direktnih ubistava koja prolaze potpuno ispod radara vlasti koje i dalje Native zajednicu smatra ljudima drugog reda. Druga pozitivna strana filma su glumci - tu je naravno omiljeni Scorceseov saradnik Leonardo Di Caprio, u jednoj očito za "Oscar consideration" usmerenoj ulozi, koji prilično ubedljivo tumači lik potpunog debila, odnosno osobe na ivici mentalne/emotivne zaostalosti. Glumica Lily Gladstone koja je autentična pripadnica Native American zajednice, izuzetno je ubedljiva, magično lepog izgleda i sa posebnom harizmom, iako je njen lik donekle nejasan i nedefinisan. Robert De Niro je - Robert De Niro, demonični belac zlikovac, prirodno šarmantan i živopisnog izraza, ali tu se sve završava jer njegov lik ostaje potpuno isti tokom svih tri i po sata agonije. Osim navedenih pozitivnih elemenata, sve drugo u filmu je totalni promašaj. Scenario je dosadan, banalan, ponavljanja su gora i češća nego u trećeklasnoj domaćoj TV seriji, a pretencioznost na svim nivoima zrači sa ekrana i ubija volju za gledanjem (i životom) kod gledalaca. Uopšte mi nije jasno kako se ovo dogodilo i kako je jedan majstor i umetnik kakav je Scorcese uspeo da uradi nešto ovako besmisleno. Film na neverovatan način meša tragičnu (ali u patetičnom ključu prikazanu) priču, sa nekakvim upadima neutemeljenog pokušaja humora kao i sa ničim izazvanim krajem u kojem se Scorscese (sa sve sopstevnim cameo nastupom u jednoj ulozi) poigrava, tačnije sprda, sa prapočecima danas megapopularnog žanra true crime  sadržaja. Dok sam gledala film palo mi je na pamet kakav bismo potencijalno odličan rezultat mogli imati da se režije ove priče uhvatio na primer Oliver Stone, ili možda Taylor Sheridan. Kad smo kod Sheridana (pominjala sam ga nedavno povodom odlične serije "Mayor of Kingstown"), ukoliko vas zanima tema tragičnih života Native American zajednice (i to i u današnje vreme), toplo preporučejem da pogledate izvanredan film "Wind River", koji je većini prošao ispod radara, a u svemu je (pozitivna) suprotnost ovome što smo upravo uz veliku pompu pogledali. Inače u pomenutom filmu takođe igra jedna zanimljiva Native American glumica - Tantoo Cardinal, koja ovde tumači majku glavne junakinje.

Što se tiče preporuke - od mene apsoulutno NE, zaista vam ne treba ovaj film, protraćićete mnogo sati života i što je još gore, možda pokvariti mišljenje o legendarnom Martiju. Ako vam se gleda nešto lepo i simpatično, a sasvim nepretencozno i autentično što je Scorcese uradio relativno skoro, preporučujem šarmantnu dokumentarnu seriju - "Pretend It's a City" o njegovoj prijateljici i takođe njujorškoj legendi - spisateljici Fran Lebowitz. Ipak moram da dodam i jednan zanimljiv utisak - film sam gledala u društvu dve osobe - obojica veliki ljubitelji filma - jedan je bio zgrožen do nivoa da bi izašao iz bioskopa, dok je drugi bio oduševljen! Tako da je verovatno tačnije reći da je ovo ona vrsta filma koji vas ili užasno iznervira ili baš oduševi, pa ako mislite da postoji mogućnost da ćete biti u ovoj drugoj grupi - dajte mu šansu. 

Ako je nego već pogledao, jako me zanimaju utisci!