THE HOLDOVERS

Ostajemo u svetu nagrada i kandidata, pa danas kratak osvrt na film čije dvoje glumaca je pre neki dan osvojilo Zlatne globuse, a verujem da im se smeše još neke nagrade. Za razliku od nekolicine naslova o kojima sam pisala ovih dana a koji su uglavnom vrlo ambiciozna (neki i pretenciozna!) art ostvarenja, ovde imamo posla sa jednim malim slatkim feelgood filmom. Ovo je čak i Božićni film, srećom ne u trash ključu na kakav smo navikli, već jedna nostalgična simpatična pričica o ljudskim odnosima, usamljenosti i neočekivanim prijateljstvima. Glavna zvezda filma je Paul Giamatti koji igra profesora antičke istorije u jednoj privatnoj internat-školi za bogataške dečake. On je strog i naporan pa ga klinci mrze, a ni on ne krije svoje antipatije plus odbija da poklanja ocene sinovima uticajnih bogataša i donatora škole. Zbog ovoga pada u nemilost direktora i dobija dužnost da tokom božićnog raspusta dežura i brine se o nekolicini dečaka koji iz raznih razloga ne mogu da odu kućama kao većina. Ono što deluje da će biti najgori praznici ikad pretvara se u simpatičnu i toplu priču o upoznavanju, prevazilaženju predrasuda i pre svega empatiji. Pored Giamattija, u ovom filmu je zasijala i šarmantna Da'Vine Joy Randolph (znamo je iz serija THE IDOL i ONLY MURDERS IN THE BUILDING), a mladi Dominic Sessa deluje kao potencijalna nova zvezda i očekujem da će uskoro dobiti još dobrih prilika. Film se odigrava na prelazu šezdesetih u sedamdesete i vizuelno je urađen u tom ključu, pa dosledno od najavne do odjavne špice imamo stil i tehniku karakterističnu za tu epohu. Suptilno i pametno su provučene neke tada aktuelne teme, pre svega mobilizacija mladih za rat u Vijetnamu i katastrofalne posledice te politike, kao i večna (danas možda aktuelnija nego ikad, nažalost) tema nepravde kad se radi o (ne)dostupnosti obrazovanja deci iz različitih socijalanih klasa. Film je nepreteniciozno i jednostavno realizovan, možda jedina zamerka je predugo trajanje (iako je 2.15 što je za današnje standarde prosečna dužina, meni se baš odužio), plus verujem da je bilo prostora da se malo više razigraju i nadograde likovi i odnosi ostalih dečaka koji su ovde samo naznačeni (dečak iz Koreje koje pati za kućom, mali Mormon, direktorski sin koji buntovnost menja za komfor tatinog novca itd). Da nema Giamattija i Da'Vine kao upečatljivih zvezda, ne verujem da bi ovaj film uopšte doživeo popularnost i privukao veliku pažnju, ali zahvaljujući njihovom iskustvu i majstorstvu rezultat je jedan više nego okej film. Ako vam se gleda nešto duhovito, toplo i jednostavno i volite ove glumce, potrudite se da iskopate ovaj film u sivoj zoni (ne znam da li postoji plan da dođe u bioskope ili na strimere), ali ako ste baš tanki sa vremenom, ne mislim da je ovo neki izuzetni must see.

Ko je gledao, kakvi su utisci?