EMILY THE CRIMINAL

Evo jednog filma iz prošle godine koji je nedavno osvanuo na Netflixu. U pitanju je celovečernji debi reditelja i scenariste Johna Pattona Forda, a u glavnoj ulozi pojavljuje se Aubrey Plaza, omiljena njuška još od kultnog sitkoma "Parks and Recreation" koja je prošle godine doživela dodatnu planetarnu slavu (i nominacije za važne nagrade) svojom ulogom u satiričnoj seriji "White Lotus". Ovaj na prvi pogled skromni i nepretenciozni film adresira nekoliko gorućih problema savremenog američkog društva - na prvom mestu pošast studentskih dugova, temu kojom se upravo bave i predsednički kandidati. Zbog nerealno visokih školarina i nesklada između troškova fakulteta i plata koje mladi ljudi primaju, doslovno milioni Amerikanaca nalaze se u ozbiljnim problemima jer nisu u stanju da otplate studentske kredite, pri čemu im se kamate nagomilavaju a troškovi života rastu. Ovo je posebno dramatično kod zanimanja koja nisu (odmah) unosna, što je i slučaj mlade Emily (Aubrey Plaza) koja je posle umetničkih studija u dugovima od preko 60 hiljada dolara. Ona dodatno ima problem što je u mladosti osuđivana (zbog napada na bivšeg - realno možda možemo pretpostaviti nasilnog/problematičnog - dečka), pa joj taj "kriminlani dosije" onemogućava da nađe bolje plaćeni posao. Frustrirana životarenjem, Emily dolazi u iskušenje da se uključi u neki vid prevarantske aktivnosti (zloupotreba ukradenih kreditnih kartica) kako bi bar malo popravila svoje finansijsko stanje. Druga društvena tema koje se autor ovde dotiče je iskorišćavanje mladih radnika odnosno praktikanata, kojima se nude "prestižni" ali neplaćeni poslovi stažista, što naravno onemogućava one koji su u lošoj finansijskoj situaciji da tim putem započnu karijeru. Naravno i ovde je na tapetu advertajzing industrija, oličena u liku nadobudne šefice (simpatično gostovanje Gine Gershon) koja osuđivački gleda na odbijanje mlade žene da radi mesecima besplatno. Iako me lično dosta nervira što je advertajzing industrija vrlo često prvoloptaško žrtveno jagnje kad treba prikazati zle korpo likove i/ili folirante, ovde je dosta dobro uočen momenat sukoba generacija - lik Gine Gershon poziva se na borbu svoje generacieje - to da su u njeno vreme žene morale da se bore da ih uopšte zaposle, a danas eto devojke izvoljevaju i neće da rade besplatno. Ovaj vrlo tačan insajt lepo adresira razliku između bumersko/Xerskog i milenijalsko/GenZ načina razmišljanja i odnosa prema životu. Lik Emily primer je otresite žene koja neće da trpi sranja, ali sa druge strane okolnosti je vuku ka jednom problematičnom životnom putu. Ono što je takođe zanimljivo je teza koja se provlači filmom a to je da postoje ljudi koji imaju svojevrstan talenat da uspeju sa one strane zakona, odnosno da je kriminal zapravo njihov poziv, što zvuči kontroverzno ali  ima smisla.

Što se tiče umetničko-zanatskih aspekata filma, osim odlične Audrey Plaze koja je i dalje dosledno u svom prepoznatljivom minimalističkom (ponekad čak Buster Keatonovskom) ključu a koji začudo sasvim dobro funkcioniše i u drami (do sad smo je u takvom stilu uglavnom gledali u komičnim/satiričnim sadržajima), u filmu se pojavljuje i vrlo šarmantni Theo Rossi koji igra organizatora prevarantske aktivnosti (naravno taj lik je Libanac - jer šta bi drugo bili negativci ako ne ljudi sa Bliskog Istoka ili Sloveni), a koji me je likom jako podsetio na simpatičnog francuskog glumca Samy Nacerija u mladosti (znamo ga iz zabavnog serija filmova "Taxi"). Nekolicina napetih scena jako je vešto rediteljski rešena, uz čini mi se dosta skromne produkcijske uslove i jednostavnim, ali pametno osmišljenim pristupom pri čemu je fokus uvek na glavnoj junakinji. 

Da li je ovo antologijsko čudo neviđeno koje se ne sme ni po koju cenu propustiti - verovatno ne, ali zaista mislim da je izuzetno dobar, pošteno urađen i uz to iskreno angažovan film, bez ikakve pretencioznosti i foliranja. Od mene zato veliko bravo za glumce i autora i apsolutna preporuka da se film pogleda!