BABY RAINDEER

O ovoj seriji zaista ne znam šta tačno da mislim.

U pitanju je mini serija od 8 polusatnih epizoda koja se od nedavno nalazi na Netflixu. Odmah na početku, gledaoci saznaju da je nastala po istinitim događajima, zasnovanim na ličnom iskustvu škotskog komičara Richarda Gadda koji je autor i glavni glumac ove serije. Posle prve epizode moj utisak je bio da se radi o slatko-gorkoj neobaveznoj mešavini trilera i komedije, međutim kako epizode odmiču, serija postaje sve manje lagana i smešna, te postepeno shvatamo da se zapravo radi o nimalo zabavnim temama kao što su seksualno zlostavljanje i razni vidovi mentalnih bolesti. Napominjem da se nikad ne odlazi u neku previše strašnu/mračnu patologiju, ali sveukupni utisak na kraju je ipak prilično mučno-gorak, što zaista nije tako delovalo u pilot epizodi. Što se mana serije tiče - osim pomenutog zaokreta koji neki gledaoci mogu da dožive kao izvesno razočarenje (pogotovo ako su se upustili u gledanje u cilju razbibrige i opuštene zabave), problem je trajanje i redudancija - obe stvari je bilo moguće izbeći skraćivanjem za epizodu ili dve. Meni lično se glavni glumac Gadd (Donny u seriji) nije svideo, njegov komičarski stil ali i dramski izraz je dosta neobičan i nekako nedefinisan, sve vreme se kreće po tankoj liniji između simpatičnog i odbojnog, ali ostavljam mogućnost da je ovo samo subjektivan utisak. Zato su dve glavne glumice koje igraju Donnyjevu simpatiju, trans ženu Teri (Nava Mau) kao i progoniteljku Marthu (Jessica Gunning), zaista fantastične! Prelepa Nava Mau je i u realnom životu trans osoba i kvir aktivistkinja i odlično je dočarala svoj lik, bez ikakve karikature koja je inače prilično česta u portretisanju ovakvih osoba. Jessica Gunning je odlična u konstantom fluidnom poigravanju između osećaja simpatičnosti, sažaljevanja i straha, opet bez upadanja u podsmešljiv ili sterotipan pristup tumačenju likova sa mentalnim bolestima. Dinamika između ova tri lika je zanimljiva i puna neočekivanih obrta što je možda i najveći kvalitet ove serije koja gledaoca konstanto drži u stanju neizvesnosti i izvesnog stresa. Osetljive teme odnosa prema mentalnim bolestima, zlostavljanju, kvir zajednici i svim predrasudama koje i dalje postoje (čak i kad je u pitanju samorefleksija ljudi sa nedefinisanom seksualnošću i/ili traumama) ovde su prirodno i smisleno uklopljene i ne postoji utisak nasilnog ubacivanja u cilju štikliranja woke stavki (što je inače često u novijim Netflix produkcijama).  Određene epizode na početku i kraju imaju ubačene disclaimere odnosno informacije namenjene ljudima koji sami imaju slične probleme (sa sve web adresama na kojima se može potražiti pomoć) što je dosta neobična praksa ali u ovom slučaju mislim da je sasvim na mestu.

Da zaključim, ovo je serija koja je daleko od prve lige ali nije ni nebitna serijaška konfekcija za popunjavanje programa. Nije must see, ali za one kojima su navedene teme važne ili zanimljive, može biti interesantna i informativna. Bacite pogled pa procenite kako vam se čini, a ko je već gledao - naravno podelite utiske!