ERIC

 Premišljala sam se da li da uopšte pišem o ovoj Netflixovoj seriji, ali pošto sam danas uspela da završim neku akademsku obavezu ostalo je vremena i za kratki osvrt na "Eric". Kreatorka serije je Abi Morgan koja je pre ovoga pisala scenario za film "Iron Lady" u kome Meryl Streep glumi Margaret Thatcher, kao i pretenciozni ali svojevremno vrlo popularni film "Shame" sa Michael Fassbenderom. Osim iskusne autorke, tu je i poznata glavna zvezda - Benedict Cumberbatch (da li ću ikada napisati njegovo prezemi pravilno LOL), uz podršku "Girls" veteranke Abby Hoffman. Ne znam kako bih opisala žanr ove serije, ne zato što je u pitanju neki zanimljiva kombinacija, nego zato što se autori nisu dogovrili sami sa sobom šta bi da prave. Ovde se kombinuje kriminalistička drama oko misterioznog nestanka jednog desetogodišnjeg dečaka, sa fantazmagorično-dečijim elementima (otelotvorenje i oživljavanje zamišljenog prijatelja odnosno lutke), psihološkim temama (alkoholizam, mentalne bolesti i naravno loš odnos između oca okorelog kapitaliste i sina umetničke duše) a sve to začinjeno društvenom temom problema beskućnika u velikim američkim gradovima. Ovo poslednje je realno jedini razlog zašto mislim da je ova serija bitna i vredna gledanja, jer sve prethodno pobrojano je samo traljavi miks opštih mesta. Važno je napomenuti da se serija ne odvija sada već sredinom osamdesetih godina. Ko ne zna baš dobro istoriju Njujorka, podsećam da je to period pre dolaska Rudolpha Giullianija za gradonačelnika, odnosno vreme dok je ovaj grad bio prilično opasan, štrokav ali i neobično živopisan. Iako je moj prvi susret sa gradom bio tek posle 2000. godine, pošto u familiji imamo osobu koja je doslovno isto godište kao dečak u seriji i odrastala je upravo u takvom Njujorku pa smo često slušali njegove doživljaje, prizori i slike koje su u seriji predstavljene deluju veoma autentično i to je jedna od njenih najjačih strana. Njujork u kome i siromašni umetnici i obični ljudi mogu da žive na Menhetnu ali i zlokobni početak totalne džentrifikacije i urbanističkog buma koji je promenio izgled i duh grada, sprega političara i kriminalaca, sve ovo dešava se u pozadini pomenute (loše osmišljene) krimi priče i daleko je zanimljivije od glavne teme. Ono što je posebno zanimljivo je činjenica da ova serija nastaje sada, u trenutku kad se Njujork nažalost vraća nekim elementima svoje neslavne prošlosti, pre svega kad se radi o prljavštini, kriminalu, narkomaniji i pošasti beskućništva. Ova tema je goruća u jezivim razmerama (doduše ipak ne toliko drastično u NYC koliko u kalifornijskim gradovima, Portlandu ili Filadelfiji na primer) i prosto je neverovatno da se ne snima više sadržaja koji se bave ovom nacionalnom katastrofom. Procena koju sam našla je da trenutno preko 650 hiljada Amerikanaca živi na ulici, što je više od cele Crne Gore ili polovina grada Beograda.  U tom smislu, mislim da je odlično sto je ova serija makar kroz neku nostalgično-istorijsku vizuru pokrenula ovo pitanje jer je očito da je ova tema zabranjena ili barem ekstremno skrajnuta u holivudskim mainstream sadržajima (paradoksalno i sam grad Holivud ima ozbijan problem sa beskućnicima!). Ako vas ova tema zanima i volite bilo šta u vezi Njujorka, bacite pogled na seriju, biće vam interesantno. U slučaju da ne, jedan veliki skip jer je serija zaista prilično loša, a na moje veliko čuđenje čak je i inače šarmantni Cumberbatch bezvezan, sa usiljenim američkim naglaskom i zarobljen u stereotipno osmišljenom liku antipatičnog beskičmenjaka alkoholičara koji dozvoljava sebi da mu u četrdesetim godinama sudbinu i dalje kroji odnos sa bogatim ali zlim tatom. Apel autorima da nađu neke autentičnije traume od infantilnih daddy issues privilegovanih belih strejt Amerikaca jer nas stvarno ta tema više ne zanima! Ako je neko već odgledao, javite kako vam se čini!