GLADIATOR II

Pre nego što bilo šta kažem o ovom filmu, samo da se podsetimo da njegov autor, Ridley Scott ima 86 godina, tačnije za koji dan puni 87! Kao i u slučaju Coppole, Scorsesea, Spielberga i posebno Eastwooda, zaista je nemoguće a ne diviti se tome kako ovi veliki ljudi uspevaju da se bave filmom, i to na ovom nivou, u ovako poznim godinama. Dakle, sledeći put kad uzmete da kukate kako ste matori i mrzi vas da idete u bioskop ili neki koncert u kasnim tridesetim ili srednjim četrdesetim, pomislite na ove senior citizens i šta sve njih ne mrzi:)))

Filmu "Gladiator II" radovala sam se for the plot, kao i 99% žena i verujem dosta gej muškaraca, jer je već od prvih promo fotografija i tizer videa bilo jasno da će ovo biti jedan praznik za oči i to za svačiji ukus - od hajpovanog mladog Irca Paula Mescala, preko lutkice Pedra Pascala, pa do šmekera seniora Denzela Washingtona (koji se približava sedamdesetoj godini, iako naravno izgleda mnogo mlađe). Ko ide u bioskop iz ovih razloga (plus da uživa u scenografiji, kostimima i voli da gleda bitke i borbe) - odmah da kažem - nećete biti razočarani!

Ali hajdemo od početka, kao i obično krećem od pozitivnih utisaka. Ovaj film predstavlja jednu uspelu bioskopsku zabavu (zato i preporučujem da se gleda na velikom platnu ako ikako može), u punom smislu oldskul holivudske raskoši. Na scenografiji i kostimima nije se štedelo, CGI je tu da obogati utisak (osvrnuću se kasnije na jedan problematičan momenat vezano za ove efekte), muzika se naslanja na temu iz originalnohg filma (mada čini mi se da ovde nema toliko epski efekat). Iako traje čak 140 minuta, neće vam biti dosadno, akcije ima puno, kao i neočekivano mnogo obrta u priči. E da, ukoliko niste skoro gledali originalni Gladiator pa ste već malo zaboravili šta se sve tamo desilo, možda nije loša ideja obnoviti gradivo pre gledanja, mada napominjem da se u filmu sve objasni tako da i oni koji nisu gledali ili se ne sećaju, relativno lako mogu da pohvataju ko je ko i šta se dešava. Sledeća pozitivna strana su glumci - Paul Mescal u naslovnoj ulozi je prevazišao (barem moja) očekivanja! Osim što je njegov fizički izgled (kako nabildovano telo, tako i specifičan profil lica koji zaista evocira antičke skulpture) pun pogodak za ovu ulogu, ovaj irski glumac se prilično solidno snašao i uprkos manjkavostima scenarija (o tome ću kasnije) uspeo da napravi jedan uverljiv i zanimljiv filmski lik. Iako je po promo materijalu delovalo da je lik Pedra Pascala (general Akacije) drugi glavni junak u ovom filmu, to zapravo nije slučaj, pa je njegov screen time kao i prostor da glumački razradi i izgradi svoj lik bio relativno mali. That said, on izgleda stvarno super kao i uvek, a glumački se potrudio koliko je mogao. Tu dolazimo do lika koji krade show, a to je izvesni Makrin, vlasnik gladijatorske škole (interesntno da se na engleskom koristi termin "stable" - štala ili ergela) koga igra Denzel Washington. Setimo se bizarnih kritika kad je izašao trejler - kako je glupo što Washington govori svojim privatnim njujorškim akcentom a priča se dešava u starom Rimu (pošto su ostali Rimljani pričali oksfordski engleski valjda), kao i još glupljih primedbi da je njegov lik rezultat nasilnog diversity insistiranja i da u to vreme nije bilo crnaca na istaknutim pozicijama u Rimu. Naravno ove sve su nebulozne zamerke, lik Makrina je zabavno, pseudo-šekspirovski osmišljen a Denzel sa (očekivano) izvanredno snalazi u ulozi. Za fanove "Faude", tu je i mala uloga Liora Raza (i on govori svojim prirodnim izraelskim akcentom btw). Nisam proučila šta se desilo, ali u originalnoj postavi bila je i perspektivna mlada palestinsko-američka glumica May Calamawy (znamo je iz serija "Ramy" i "Moon Knight") ali njene scene su potpuno izbačene iz filma. Da li je u pitanju samo umetnička odluka, problem sa trajanjem filma, ili možda ima i nekog uticaja njen etnicitet i istupi povodom situacije u Gazi, ne znam, trebalo bi možda to istražiti. Ženski deo casta predvodi Connie Nielsen, koja jedina ponavlja svoju ulogu iz originalnog filma od pre četvrt veka. (edit: zaboravih na Dereca Jacobija - i on igra u oba filma s tim da je u drugom delu njegova uloga zaista simbolična i jedva ga vidimo).

Za sada vam možda deluje da je ovaj film priličan hit i must see, ali nažalost to ipak nije tako. Najveći problem je scenario, koji je neverovatno naivan, neozbiljan i pretenciozan u isto vreme. Cela pseudo-ideološka potka filma (ostvarenje "sna o Rimu") kao i paralela sa novim Rimom - Amerikom (čime se takođe na banalan način nedavno bavio i  Coppola u filmu "Megalopolis"), neverovatno je površna a uz to i pogrešna i nedosledna. Naravno ne aludiram na istorijsku tačnost - ovo nije udžbenik niti dokumentarac već totalna fikcija, slobodno inspirisana antikom, već na činjnicu da film deluje angažovano a zapravo uopšte nije, i taj pokušaj umesto da mu da dublji smisao, zapravo samo kvari zabavu i čini ga nepotrebno pretencioznim. Na nivou zapleta, neki događaji su zbrzani i otaljani, neki dijalozi su pamfletske recitacije, a imamo i neke bizarne anahronizme (kao na primer kad Indus koji leči gladijatore priča o svom imigrantskom porodičnom iskustvu kao da je u Njujorku 2024. a ne u starom veku). U zanatskom smislu, osim previše borbi (ako sam dobro izbrojala imamo 1 dvoboj, 1 pravu bitku i oko 5 ili 6 gladijatorskih okršaja - od kojih neki predugo traju), jedina stvar koja mi je baš zasmetala je bizarno loš CGI u sceni sa pavijanima koji izgeldaju kao neki izmaštani demoni a ne normalne životnije (sve ostalo je u potpuno realističnom ključu tako da ne razumem odakle ovaj pristup). Na kraju, ono što najviše nedostaje je emotivni faktor koji je je dominirao u originalnom Gladijatoru. Iako i ovde imamo bitan porodični backstory, tragične događaje i gubitke - ništa od toga nije prikazano tako uspelo i dirljivo kao u prvom delu. Zbog ovoga Gladiator II propušta priliku da postane kultni film koji će se pamtiti decenijama. Ovo naravno ne znači da film ne treba gledati - ako ste ljubitelj zabavnog spektakla, volite pomenute glumce i spremni ste da zažmurite na neke od grešaka i propusta - uverena sam da ćete se odlično provesti u bioskopu! Film se daje svuda po Beogradu, pa iskoristite priliku da ga pogledate uz dobru sliku i zvuk - sir Ridley to zaslužuje!

Ko je već gledao, ajmo utiske - naravno bez spojlera!