DETECTIVE HOLE & THE CHESTNUT MEN S02: HIDE AND SEEK

 

Nordic noir je vec neko vreme globalno omiljeni žanr a priznajem da sam i sama veliki fan.

Posle zlatnog doba u drugoj dekadi ovog veka ("Killing", "Bron/Broen") došlo je do malog prezasićenja, da ne kažem perioda štancanja serija ovog tipa, pa je i kvalitet postao raznolik. Ove godine stigle su nam dve serije koje su zanimljiva paradigma povrtaka i/ili reforme ovog žanra, a da li se stvari kreću u dobrom pravcu ili ne - čitajte dalje :)

Prva serija je "Detective Hole", kao što već prepoznajete po imenu, radi se o ekranizaciji romana možda najslavnijeg savremenog nordijskog krimi pisca Ju Nesbea. Bitno je naglasiti da je Nesbe lično kreator ove serije, a scenario je kompilacija dve ili tri knjige (ne držite me za reč, jer mi se naslovi romana mešaju) iz serijala o norveškom detektivu Hariju Huleu, harizmatičnom GenX (bivšem) alkosu. Inače knjiški serijal o Huleu serijal sadrži dvocifren broj romana, a jedna od najpoznatijih je već ekranizovana kao holivudski film "Snowmen" iz 2017. Ova američka verzija iako na papiru apsolutni zicer za hit ostvarenje, ispala je zapravo vrlo bledo i neubedljivo. Na moju veliku žalost, sličan utisak ostavlja i ova serija. Iako je možda paradoksalno zamerati kreatoru da nije shvatio knjige i likove (pošto ih je on sam i stvorio lol), ubedljivo najveći problem serije je upravo naslovni lik. U knjigama je Hari opisan kao visok, u licu ružan ali izuzetno zanimljiv i harizmatičan čovek, pun poroka ali i izuzetnih vrlina, uz to i jedna (polu)umetnička duša puna složenih emocija. Od navedenih stvari (meni do sada nepoznat) norveški glumac Tobias Santellman je samo visok i ružan u licu, kao neka skandi verzija Jasona Stathama, kome ćete poverovati da ume da se potuče ili da se napije, ali ne i da čita umetničku literaturu (ako se ne varam u jednom kadru čita neku biografiju Wernera Herzoga ?!) ili u depresivnim epizodama sluša brit pop iz osamdesetih/devedesetih. Njegova harizma je zaista pogrešna, a dodatni problem čini to što glavnog negativca tumači odlični švedsko-američki glumac Joel Kinnaman koji apsolutno krade show, što verujem da nije bila zamisao ni Nesbea pisca a ni Nesbea kreatora serije. Osim ovih casting promašaja, veliki problem serije je preterana holivudizacija u realizaciji, što je opet malo paradoskalno s obzirom da je serija norveška u svakom pogledu (uz gostovanje par likova/glumaca Šveđana odnosno Danaca). Mnoge britanske ili američke serije (kao recimo američki remake "Killing" u kome glumi baš Kinnaman) bile su daleko veći Nordic noir od ove. Naime, ovaj žanr ne karakteriše samo lokacija, likovi i krimi zaplet, već i specifična atmosfera koja je u ovoj seriji u potpunosti izostala - od načina kadriranja, fotografije (tačnije "gradinga" ili "čitanja svetla") pa do montaže. Krajnji rezultat je serija koja nije ni američka ni nordijska, već negde između, a pomenuti problem sa likovima i glumcima dodatno otežava gledaocu bilo kakvu identifikaciju ili emotivno vezivanje. Ukratko, Nesbe bolje da se držao pisanja jer očito da u tom umetničkom mediju uspeva da nađe prava izražajna sredstva koja onda čitalac sam po svom ukusu domaštava ili tumači, dok mu ekranski format daleko manje leži.

Druga serija, "Hide and Seek" zapravo je nastavak "Chestunt Men", danske serije iz 2021. godine, koju smo zampatili najviše po tome što glavnu ulogu tumači naša Danica Ćurčić, divna i talentovana srpsko-danska glumica (podsećam da ona ponekad igra i u našim filmovima, kao što je na primer "Mrak" o kome sam pisala). Za razliku od hajpovane i holivudizovane "Detective Hole", ovde imamo pravu skandinavsku seriju u doslednom Nordic noir ključu. Druga sezona nema mnogo veze sa prvom, u pitanju je potpuno novi slučaj bizarnih ubistava, a poveznica su likovi, detektivi Tullin (Danica Ćurčić) i Hesse (Mikkel Boe Følsgaard). U prvoj epizodi odmah se uspostavljaju snažne žanrovske osnove - prelepa ali i pomalo zastrašujuća priroda, simpatična danska deca ali odmah i jeziv (grafički prikazan) zločin prema ljudima (i životinjama), što se sve dalje dosledno razigrava u paralelnoj priči oko dva misteriozna slučaja iz sadašnjosti i prošlosti. Za prave Nordic noir fanove posebna radost je videti Sofie Gråbøl, legendarnu Saru Lund iz originalnog danskog "Killing", koja ovaj put igra majku jedne od žrtava. Kraj karakternog luka ovog lika je svojevrsna diskretna referenca upravo na sudbinu Sare Lund, ali i paradigma protestantskog pogleda na svet koji i jeste suštinska potka ovog žanra (a naravno i skandinavske kulture uopšte). Iako se ne radi o sadržaju koji će napraviti neki boom ili ostati u dugotrajnom sećanju publike, ovo je je vrlo kvalitetna i pošteno urađena serija koju toplo preporučujem svima koji vole ovaj žanr.

Ako ste gledali jednu ili drugu seriju - javite utiske!