NA ZEMLJI SMO NAKRATKO PREDIVNI, Oušn Vuong

 

Ova knjiga mi ne bi pala u ruke da mi je u njih nije stavila draga drugarica uz napomenu da je nikako ne zagubim i obavezno vratim (nisam i hoću!). 

O piscu niti o njegovom radu nisam znala ništa pre čitanja (nekada je to dobar pristup!). Ocean Vuong je američki milenijalac vijetnamskog porekla. Ovo mu je prvi roman (izašao je 2019), dok je pre toga već bio poznat po svojoj poeziji. Ljudima verziranijim za savremenu kniževnost on je naravno već uveliko poznat, između ostalog i zato što se našao u finalima za neke vrlo ozbiljne literarne nagrade. Knjiga je koncipirana kao pismo majci, uz napomenu da ga ona neće nikad pročitati - iako bi svako pomislio da je to zbog toga što nije živa, ona to jeste, ali je nepismena i takoreći ne zna engleski. Odmah da kažem da me je ovo šokiralo, pošto je to žena otprilike mojih godina, međutim okolnosti rođenja, detinjstva i mladosti ljudi u jeku vijetnamskog rata su toliko jezive i neverovatne, da je teško poverovati da se to dešavalo krajem dvadesetog veka. I sam Ocean je rođen u Vijetnamu ali već kao mali dečak sa majkom, ocem i bakom izbegao je u SAD, gde se porodica nastanila u jednom nebitnom provinicijskom gradiću. Život ovakve vrste imigranata očekivano je turoban i težak, ali ni domicilno white trash stanovništvo ne prolazi mnogo bolje, a svemu dodatnu dimenziju katastofe dodaje činjenica da se upravo tu i tada odigravala kriza sa opiodima, odnosno jezive posledice zloupotrebe, sada već notornog analgetika OxyContina, o čemu su već snimljeni filmovi i serije.

Mladi Ocean živi sa majkom i bakom, obe su nepismene i ne znaju engleski, pri čemu obe (a posebno baka - ali napominjem, ni jedna od njih nije stara jer su decu dobile kao tinejdžerke) imaju i ozbiljne probleme sa telesnim i mentalnim zdravljem. Dečak pokušava da se nekako snađe u sredini koja ga naravno ne prihvata, pri čemu dodatni sloj problema čini i činjenica da otkriva da je gej. Njegovo prijateljstvo odnosno romantična veza sa lokalnim trailerpark trash dečakom je glavni fokus priče, prožete istovremeno mučnim problemima svakodnevnog života ali i neočekvano nežnim i lepim trenucima koje autor pokušava da evocira i sačuva. Ubedljivo najveći plus ove knjige je jezik, odnosno zanatska spisateljska istančanost kojom Ocean pripoveda (ovde bih dodala da mi se čini da je prevod na srpski izuzetno uspešan). Istovremeno bogatstvo jezika i nepretenciozna lakoća izražavanja čine ovu kjnigu izuzetnom. Pošto je u pitanju autobiografija (ili možda ipak autofiction), autentičnost i iskrenost su bile neophodan element, a čini mi se da je Vuong dozvolio sebi da ode dovoljno daleko, u nekim trenucima i van zone ličnog komfora, što je za ovakvu vrstu literature dosta važno. Ispasti cool zapravo je veliki neprijatelj autobiografskih sadržaja, što je čest slučaj sa domaćim autorima i autorkama. Vuong u ovu zamku ne upada, možda zato što je ipak na prvom mestu pesnik :)

Za većinu čitalaca ovo neće biti epohalno otkriće i knjiga koja suštinski menja život, bar mi se tako čini iz perspektive GenX srednjeklasne Evropljanke, ali svakome ko ceni kvalitetnu savremenu literaturu najtoplije preporučujem da je pročita!

Izdavač je "Kontrast" i verujem da se lako nalazi, a svakako je tu i opcija elektronskog originala za one koji bi radije čitali na engeskom.