MINIONS: THE RISE OF GRU

Kad je napolju najtopliji dan ove godine (mada realno i nije bila tolika apokalipsa koliko su mediji hajpovali kao i uvek), šta je pametnija ideja od odlaska u bioskop u neki rashlađeni tržnjak? Na repertoaru su trenutno pretežno dečiji filmovi, a novom Minons/Gru nastavku sam sa unapred radovala od kako je najavljen. Odmah na počeetku, jedna važna napomena - u bioskopima se daju sinhronizovana i titlovana verzija, i mada ne sumnjam da je srpska sasvim dobra, apelujem da odete na englesku zbog samog Grua, odnosno Steve Carella, za koga sam sve ubeđenija da je verovatno najveći svetski filmski komičar srednje generacije a i više od toga - glumac zaista vanrednih kvaliteta.

Ovo je pre svega jedan zabavan, smešan i potpuno neopterećujući film, prijemčiv kako za (čak i malu) decu, tako i za odrasle, jer osim odmora mozga, pruža i obilje simpatičnih pop-kulturnih referenci, uklopljenih na jedan nepretenciozan i prirodan način. Zaplet je debilno-urnebesan, pogotovo storylines vezani za same minionse. Čini mi se da je ovaj put fiktivni jezik kojim minions govore dosta usavršen tako da je skoro pa potpuno razumljiv ako iole poznajete neke od svetskih jezika, naravno i dalje sa elementima debilizma, jer sve što ova bićenca rade je potpuno bizarno i besmisleno na presemšan način. Osim pomenutog Carella koji daje glas malom Gruu (on u filmu ima nepunih 12 godina), čiji voice acting je zaista genijalan (s obzirom da pored bizarnog fiktivnog evropskog akcenta sada je i samu boju glasa morao da prilagodi detetu), tu si i legende Dolf Lundrgren i Jean Claude Van Damme koji se više fore radi pojavljuju kao negativci. Zapaženu ulogu ima i carica Michelle Yeoh, a imam teoriju (tek mi preostaje da malo istražim!) da je ona možda uticala da se ubaci svojevrsni "easter egg" kao referenca na njen nedavni film "Everything Everywhere All at Once" o kome sam već pisala. Malu ali zabavnu ulogu ima i poznati reper i glumac RZA, a tu je i Russel Brand kao jedan od likova koji povezuju priču sa ranijim (ali hronološki kasnijim) Gruovim avanturama. 

Posebnu poslasticu čini muzika koja je dosledno birana u duhu sedamdesetih u kojima se film odigrava, a naročito genijalan je jedan Rolling Stones cover pri kraju filma, kao i razigrana feelgood pesma Diane Ross sa bendom Tame Impala (koja doduše ipak nema potencijal samostalnog megahita kakav je bio Pharellov "Despicable Me" iz istoimenog filma, prvog u Gru/Minios nizu).

Moj utisak je da ovo nije nikakav breakthrough film koji će se posebno pamtiti ili koji će imati nekog šireg uticaja (mada imali smo već zabavni viralni fenomen "Gentleminionsa" - kada su klinci masovno u odelima dolazili na projekcije), ali je zato vrlo pošteno i kvalitetno urađen da služi svojoj osnovnoj svrsi a to su zabava i razonoda. Malo relaksacije i smejanja su nam sve neophodniji u ovom globalnom (ne samo meteo) paklu koji je svuda oko nas, zato od mene veliki plus za ovaj film!