THE SANDMAN

 Jedna od najiščekivanijih serija godine stigla je Netflix. I, da li je ispunila očekivanja?

Nil Gejmen (Neil Gaiman), pisac i autor grafičkih novela, već dugo ima kultni status među mnogobrojnim fandomom širom sveta. Majstor pripovedanja u žanru fantastike, prožete zanimljivim referencama na drevne mitologije (od antičke, preko nordijske pa do hrišćanske), Gejmen spada u one autore čija dela se ne čitaju samo iz zabave, već im se pripusuje i dubina, da ne kažem filozofija, što i jeste karakteristika najuspešnijih pisaca ovog žanra. Serijal grafičkih novela "Sandman", mnogi smatraju vrhuncem ove umetnosti, kako po pitanju naracije, tako i zbog specifične vizuelne obrade, odnosno sofisticirane art direkcije koja zaista svaku od ovin novela čini malim remek-delom. Opet moram jedan disclaimer, a to je da lično nisam nikad bila ljubitelj grafičkih novela i stripova, ali se prema toj vrsti umetnosti odnosim sa poštovanjem i razumevanjem i potpuno mi je jasna njihova atraktivnost i izvesna magija kojom deluju na čitaoce. Sa "Sandman" grafičkim novelama susrela sam se pre par godina "po zadatku", u akademske svrhe, i tom prilikom pročitala 2 ili 3 nastavka. Nisam bila oborena s nogu, ali dopao mi se stil i delovalo mi je kao priča koju bih rado čitala/gledala dalje, tako da sam se obradovala kada je Gejmen najavio ekranizaciju.

Pre nego što pređem na samu seriju, rado bih pozvala sve poznavaoce originalnih predložaka da se u komentarima uključe u diskusiju i da mi razjasne neke stvari - u smislu da li su postojale i u novelama, ili su tek sad smišljene za potrebe igrane serije.

Prva stvar koja pada u oči nakon završene sezone je neverovatna neujednačenost epizoda, kako po kvalitetu, tako i po stilu. Serija funkcioniše više kao neka antologija nego kao jednistvena dramska serija, što moram da priznam, meni nije prijalo.  Na momente, podsetilo me je na serije kakva je bila "Zona sumraka" ili čak "Dosije X" gde se oseća glavna povezujuća nit, ali same epizode jako mnogo variraju. U tom smislu, meni se najviše svidela prva epizoda, koja je izvanredno urađena, magična, vizuelno impresivna i zaista se u njoj oseća taj mistični Gejmenov stil. Međutim, kako epizode odmiču i kako se nalazimo u sadašenjem vremenu, priča odlazi u lošem pravcu, neverovatno se banalizuje kako narativom tako i vizuelno - da se narodski izrazim - epizode počinju da deluju jeftino (not in a good way). Ovde takođe dolazimo do teme za koju bih konsultovala poznavaoce originalnog dela, a to je prisustvo "woke" elemenata - naime serija je toliko pretrpana likovima koji su ne-belci (zapravo budimo precizniji, Crnci, jer osim dvojice recimo indijski izgledajućih likova, nemamo recimo ljude iz arapskih zemalja, istočne Evrope, Kine, ili neke druge narode), kao i predstavnicima LGBTQ zajednice. Serija se delimično dešava u Americi a delimično u UK, što priznajem daje prostora da je prirodno da likovi budi Crnci, ali deluje usiljeno njihova mnogobrojnost i način na koji su eksponirani. Takođe, velika većina romantičnih odnosa kojima svedočimo su ne-strejt, što naravno da nije problem, ali realno deluje kao (ničim u samoj priči opravdana) namera ili "obaveza".  Ovde me zanima da li je Gejmen u svojim novelama imao isti pristup, ako da, to je onda hvale vredan i više nego legitiman napor da se u vremenima koja su prethodila današnjim, snažno pošalje poruka inkuzivnosti i tolerancije, međutim, ukoliko to nije bio slučaj, onda imamo posla sa jednim dosta banalnim pokušajem podilaženja trendovima. Uopšte me ne zanimaju konzervativni ljudi kojima će ovo da smeta ili da ih vređa, nego mi samo kao gledateljki koja podržava inkluzivnost i reprezenatciju zaista bode oči koliko bukvalno i banalno je to ovde sprovedeno.

Što se tiče same naracije, ona je prilično spora, onirička (naravno u skladu sa temom) i poetična, što uglavnom funkcioniše dobro, osim u par epizoda gde tempo toliko pada da postaje vrlo dosadno, što mislim da je šteta i da je moglo biti izbegnuto veštijim scenarističko-rediteljskim zahvatima. Kad se radi o likovima, opet imamo veliku nedoslednost. Glavnog junaka, boga snova Morfeusa vrlo dobro tumači Tom Sturidž (Sturridge) koga smo nedavno gledali kao bivšeg dečka glavne junaknije u seriji "Irma Vep" o kojoj sam pisala. Osim zanimljivog atraktivnog "emo" izgleda i glume koja uspeva da ne zapadne u patetiku, Sturidž ima kombinovanu energiju modernosti i "večnosti" koja jako lepo funkcioniše, pa je zato šteta što u kasnijim epizodama sezone njegov lik dobija znatno manje vremena i prostora, te postaje skoro pa statista u sopstvenoj priči. Pored njega, zanimljiva je Vivijen Akempong (Vivienne Acheampong) kao Lusijen,  verna pomagačica i bibliotekarka u kraljevstvu snova, u čijem slučaju je androgeni izgled i spoj viktorijanskog ophođenja sa afričkim poreklom glumice doneo zanimljiv i autentičan rezultat. Naravno, ne možemo da ne pomenemo legende Čarlsa Densa (Charles Dance) i Stivena Fraja (Stephen Fry) koji donose klasični britanski šmek i za koje je takođe šteta što nemaju više prostora. Sa druge strane, likovi mitskog Konstatina (koji je u ovoj verziji žensko i gej/bi), zatim Smrti ili Želje, su ili totalana banalost, ili parodija, te deluju kao da su pozajmljeni iz neke za dve klase niže serije. Lik demonskog Korinćanina je na pola puta, s tim da je mene sve vreme zbog kostima i izgleda neodoljivo podsećao na lik Horacija Kejna iz CSI:Majami, što mi je odmoglo da ga ozbiljno shvatim :). Meni se lično svidelo, ali vidim jako podeljena mišljenja gledalaca, kako je obrađen i odglumljen lik Lucifera, u želji da ne spojlujem, reći ću samo da je u pitanju poznato lice iz GoT. Meni je epizoda posvećena sukobu Morfeus-Lucifer možda jedna od najboljih, ali opet naglašavam, u prilično je različitom stilskom ključu od većine ostalih. Priču o likovima zatvaram jednim preslatkim mitskim bićencem, koje je odlično urađeno (inače u seriji nema previše CGI) i zaista simpatično skoro pa kao Krogu/Child iz Mandaloriana. Nadam se da će u sledećim sezonama (kojih verujem da će biti), ovaj malac imati više prostora i vremena da se razmaše.

Iako sam izbindžovala seriju za dva-tri dana, preporuka od mene je uslovna - za ljubitelje Gejmena, grafičkih novela i uopšte žanra fantastike, obavezno. Za ostale, probajte, pa vidite kako vam ide. Svakako nije must-see, što je možda šteta, jer mogao je da bude.

Pliz pišite vaše utiske!