DECA SU ZAKON, Delfin De Vigan

 Pošto je glas naroda odobrio ovu inicijativu LOL, evo i prve knjige!

"Deca su zakon" ("Les enfants sont rois", 2021) roman je savremene francuske književnice srednje generacije Delfin (Delphine) De Vigan. Knjigu je preveo Novak Golubović, a za naše tržište izdala Booka. Ova spisateljica već je poznata našim čitaocima, pre svega po knjizi "Prema istinitoj priči"  ("D'après une histoire vraie", 2015, kod nas izdala Laguna) koja je btw ekranizovana 2017. u režiji Romana Polanskog (a prema scenariju Olivera Asejea, o kome sam pisala povodom serije "Irma Vep"). Ovaj film nisam još gledala ali planiram, pa tom prilikom i više o toj temi i pomenutoj knjizi.

"Deca su zakon" je veoma sveža i aktuelna knjiga, kako po datumu izdanja, tako i po temi kojom se bavi. Iako je najveći deo napisan u formi krimi romana, zapravo se više radi o jednoj lično obojenoj popularno-sociološkoj kritici, prilično solidno i vešto zapakovanoj u zanimljivu narativnu strukturu. Središnju temu čini fenomen društvenih mreža, tačnije svet influensera, u ovom slučaju oličen kroz izvesnu Melani Dior, mladu majku influenserku koja svoju malu decu Samija i Kimi koristi kao sredstvo za postizanje popularnosti, milione pratilaca na YouTube i Instagramu, ali i zarađivanje miliona evra od sponozra i brendova. Naizgled idilični život ove male infulenserske porodice iz okoline Pariza naglo biva prekinut dramatičnim događajem - misterioznim nestankom male lepotice Kimi, šestogodišnje ćerke i glavne onlajn zvezde. Druga glavna protagonistkinja je mlada inspektorka koja radi na slučaju, pri čemu i sama rešava neke lične porodično-psihološke probleme (što je naravno već tradicija, da ne kažem i kliše, savremenih sadržaja koji se bave krimi pričama i policajcima, pogotovo u žanru noir-a i svim njegovim derivatima). Kao i u svojoj prethodnoj knjizi "Prema stvarnom događaju", De Vigan se poigrava krimi žanrom ali u jednoj "light" varijanti, gde zapravo ima više psihološko-socioloških uvida nego nekih realnih i velikih zločina, ali neizvesnost, misterija i izvesna napetost su sve vreme tu. Još jedan zajednički element ove dve knjige je pitanje identiteta, šta ga čini, da li se može izgubiti - ili čak ukrasti, kao i sferama javnog i ličnog koje se u današnje vreme sve više prepliću i preklapaju. 

Ova knjiga je prilično prijatna za čitanje, drži pažnju i zanimljiva je na jedan nepretenciozan i neopterećujući način, doduše i bez nekih jezičko-stilskih bravura koje bi nas oduševile. Naravno, kad je reč o prevodima sa jezika koje (dobro) ne znam, dopuštam mogućnost da su se neke nijansice možda i izgubile u prevodu, ali mislim da to ovde ipak nije slučaj, već da ona jednostavno ima dosta jednostavan i "običan" stil pisanja. Iako ponovo naglašavam da ovo nije "whodunit" roman, čitaćete ga sa ljubopitiljivošću i iščekivanjem razrešenja. Kad se radi o samoj temi - ovde imamo probematiku izuzetno aktuelnog i popularnog pitanja pošasti društvenih mreža, opsednutosti lajkovima i imaginarnom slavom i povezivanjem sa pratiocima i fanovima, što je sve dodatno zaoštreno činjenicom da se ovde radi o maloj deci koja mimo svoje volje i bez mogućnsti odluke postaju deo tog sveta. Ono što je problem sa ovim romanom je to da se ova tema obrađuje prilično opštemestaški i potpuno očekivano, plus je veliki deo stavova/uvida autorke izražen u skoro pa pamfletskim popularno-psihološkim ili popularno-sociološkim pasažima koji su ne baš najveštije stavljeni u misli i-ili replike nekih od likova. Previše toga se kaže ili prepriča, umesto da se odigra ili doživi na jedan suptliniji ali dublji način. Na kraju, ostaje izvestan osećaj da junake nismo upoznali dovoljno, da su ostali na nivou skice, a kod mene i mala razočaranost što izostaje suštinsko razrešenje ili neka katarza. Sa druge strane, knjiga mi je bila zanimljiva jer ne prođe dan a da ne pomislim na ljude (od kojih neke i poznajem IRL) koji neštedimice dele svoju privatnost, uključujući i svoje maloletne dece, bukvalno živeći na instagramu 24/7 i zapitam se šta ih na to tera i kakvu tačno satisfakciju od toga imaju (mimo materijalne koristi koju neki ostvaraju kao influenseri).

Dakle, ako se premišljate da li da pročitate ovu knjigu - može, ali nije obavezno. Ako vam je tema umereno zanimljiva, biće vam sasvim ok, ali ako vas dublje i ozbiljnije zanima, možda pre posegnuti za nekim temeljnijim naučnim tekstovima kojih iz ove oblasti ima već dosta. Daleko od toga da se smatram poznavaocem, ali mislim da De Vigan ipak nije članica prve A lige savremene francuske književne scene, ali tu je blizu, tako da svakako nećete protraćiti slobodno vreme ako joj date šansu!