DRIVE MY CAR

 Ne znam kako se dogodilo da sam ovaj japanski film koji je osvojio Oskara za najbolje ostvarenje van engleskog govornog područja prošle godine pogledala tek sada! Ako je i vama promakao, imate ga na HBO Max i od mene odmah velika preporuka za gledanje, koga mrzi da čita dalje :)

 Odmah bitna napomena: ako ste ljubitelj književnog dela Haruki Murakamija, ovaj film je apsolutni must see jer je i baziran na njegovoj istoimenoj pripovetki koja se nalazi u zbirci "Muškarci bez žene" prevedenoj i na naš jezik, izdanje Geopoetika. Iako sam pročitala većinu Murkakamijevih dela (bar onih objavljenih kod nas), moram da priznam da ovu nisam, pa sam film gledala bez ikakvog predznanja i ne znam koliko se dosledno drži literarnog predloška.

 "Drive my Car" se bavi životom jednog sredovečnog pozorišnog glumca i reditelja gospodina Kafukua (igra ga izvanredni i moram da kažem vrlo lepi Hidetoshi Nishijima) i to u dve životne faze. Prva se bavi njegovim odnosom sa suprugom Oto koja je TV scenaristkinja (decentno precizna glumica Reika Kirishima). U priči se prepliće njihov realni život i problemi sa kojima se suočavaju, sa fiktivnim likovima i radnjom iz njenih scenarija, odnosno klasičnih drama kojima se on bavi. Ceo ovaj segment je zapravo svojevrsan uvod za drugi, duži deo filma koji se odvija par godina kasnije, a u kome Kofuku gostuje kao reditelj u udaljenom drugom gradu, pozvan da postavi legendarni komad "Ujka Vanja" Čehova, sa raznolikom glumačkom podelom pristiglom iz različitih delova Azije. Automobil iz naslova je takođe bitan junak - šmekerski stari crveni Saab 900 gotovo da je podjednako značajan kao i ljudski likovi, naročito ako gledamo screen-time koji mu je posvećen! Zbog specifičnosti ugovora sa pozorištem, Kafuku biva primoran da uzme vozačicu, vrlo mladu i ćutljivu devojku (Toko Miura) sa kojom vremenom razvija zanimljiv odnos (ne smuvaju se, nije ovo takav film!). Ono što je daleko bitnije i zanimljivije od ovih elemenata zapleta je atmosfera i odnosi među likovima, koji su neverovatno tanano i precizno razrađeni. Film je jako dug (mislim preko 3 sata), ali ovo trajanje je zaista neophodno da bi se (pogotovo zapadni) gledalac sa pažnjom i koncentracijom muve bez glave, uopšte ubacio i specifični tempo-ritam i počeo ne samo da prati radnju već i da percipira sve suptilne nijanse. Iako Murakamija kao autora bije glas da je zapadno orijentisan i da njegovo pisanje više leži čitaocima van rodnog Japana, moj utisak je da ovaj film izuzetno japanski, uz razne moguće konotacije koje ta činjenica nosi. U smislu estetike, iako je pristup vrlo realističan, nemoguće je ne primetiti koliko je sve diskretno estetizovano (od pomenutog automobila, preko enterijera do kostima) i nekako lepo na jedan melanholičan način. Za razliku od zapadnjačkih sadržaja koji se dešavaju u Japanu, gde je obično prisutan jedan pomalo turistički ugao pogleda (osim recimo u seriji "Tokyo Vice" o kojoj sam pisala), ovde je sve nekako normalno i svedeno. Način komunikacije, dijalozi, govor tela, sve je u japanskom duhu ali opet ne na način da se to ističe kao nešto čudno, već samo kao prirodni backdrop za istraživanje složenih emocija i odnosa između ljudi - kako realnih junaka, tako i dramskih karaktera (Čehovljevi likovi) ali i onih koji nisu više među živima. 

 "Drive my Car" je arthouse film u najpozitivnijem smislu te reči, lišen umetničarenja ili površnih formalnih forica za kojima često posežu neki autori (željni Oskara i Palmi) u poslednje vreme, a naročito sveprisutne ('a meni sve dosadnije i napornije) ironije i cinizma. Pogotovo ako uživate u road movie formi, biće ovo prava poslastica, kao neko neobično introspektivno putovanje na kome uživate iako je sve daleko od savrešnog i pozitivnog.

Preporuka velika kao Godzila :)! Ko je već gledao, kakvi su bili vaši utisci?

P.S. Da li je neko gledao ostale filmove reditelja Hamaguchija? Ako su dostupni, dojavite gde :)